Dabogda ti se slomio...

            Reče mi žena da je čula od druge žene koja je sve čula od jedne druge-druge žene, pa čak i da je bilo u novinama, da se jedan poznati ginekolog šlogirao u kolima dok je uz pomoć „Afričke šljive“ trpao neku... sad... koju nisam najbolje zapamtio, ali u svakom slučaju mlađu od njega 30 do 50 godina „ženicu“. Naravno, pacijentkinju.  Eto... ženska zluradost. „Nek' mu se slomi dabogda“. I to sam isto sad skoro čuo. Kao... nekom se, samo on nije ni ginekolog ni urolog ni bilo koji drugi član lekarske komore, „slomio“ dok je... Pa, ljudi moji... Pa dokle ide ta zloba? Slomio mu se... penis (znam i ja da nađem prave reči ako to silno želim) jer ga je pričkinjio... u stvari upao mu u makazice (k'o da je s njim preticao nekoga na putu za Zrenjanin) i... slomio ga? Eto šta ti je ženska pamet? Slomio ga? Pa nije to 3 meseca neoprana čarapa iz vojske pa da se slomi? Nije držalje od lopate, majku mu. Kako to može da se slomi? Al' ne vredi. Jeste i gotovo. Ma, mislim se, dobro ako ti kažeš nek se i slomio. Nek živi u ubeđenju da i to može. Ali zašto se onda raduju što se onaj jadni čovek šlogirao? Jel' zato što je ginekolog pa je nastradao od onoga što je ceo život razvlačio? Ili zato što je bio s nekom drugom s kojom nije na istom venčanom listu, pa onda... nek crkne skot muški. I još tvrde da je to zbog šljive? Mislim „ Afričke šljive“? Kao prvo, to sranje uopšte ne deluje. Od toga nije mogao ni gasove u stomaku da dobije. Kao drugo, šlog se dobija od pucanja krvnog suda u mozgu a ne u ku... penisu. Tamo nema šta da pukne. Kao treće otkud neko uopšte zna da je koristio šljivu. I to afričku. Možda mu nije trebalo ništa. A i ako se pripomogao s nečim... pa šta... Jebiga, pripomažemo se mi u životu s čim stignemo i za važnije stvari... ako od tih ima nešto važnije. Mada sumnjam. Bar za neke od nas.

            I od onda razmišljam... što je ovaj svet zloban. Šta zloban... zao. Ljudi se opušteno raspojasali u kolima... i desi im se takva stvar, ako je to uopšte istina, i odma' svi poskakaše... uaaaa eto... tako mu i treba! Mada mi nikako ne ide u glavu da je jedan ginekolog to radio u kolima... pa bar on zna s koje strane treba prići a sa koje pridržati. A on se lomata po kolima? A ima para. Što nije uzeo sobu u hotelu... ako je preko dana onda dnevni boravak i... lepo, opušteno i sa uživanjem testerio sve izvirujući preko njenog ramena u LCD TV na kom su pustili neku pornjavu sa američkim MILFačama i njihovim samonosećim silikonskim sisama. Mislim... ako je on dole a ona gore... što bih očekivao od čoveka tih godina. Ne samo tih nego i ovih mojih. Manje se umara. Zato i ne verujem u celu tu priču. Ko zna šta je tu sve u stvari bilo. Možda je samo vozio tu gospođu... ili gospođicu, s posla kući i snašlo ga to što ga je snašlo. Jer stvarno ne verujem da bi čovek tog iskustva tester... vodio ljubav u kolima. Ne mogu da poverujem u to. Jedino ako ga nije uhvatilo neko „bekfiling“ ludilo pa 'teo da se malko vrati u mlade dane... k'o Šon Pen i Šarliz Teron pre par meseci. Mada... kad je on bio mlad bilo je samo zaprežnih kola... ova druga su bila retkost... što je još jedan razlog da sve takve priče odbijem s gnušanjem, prezrivošću, indignacijom, gađenjem i ignorisanjem. 

            Ali eto šta ti je varoš koju zovu grad. K'o da živimo u Smederevskoj Palanci a ne u Novom Sadu... izvinjavam se ovima iz Palanke ako se nađu pogođeni spominjanjem njihovog naseljenog mesta. Rastrube svi sve za pola sata. Njega valjda nisu odneli ni do urgentnog a oni Vučićevi kojoti u „Kuriru“ već kucaju tekst. Još im na ruku ide napredak tehnologije koja je napravila računare, u njima  „Vord“, a u štampariji mašine koje to odštampaju za 2 sata. Videli bi oni kada bi to izašlo u novinama da svoju ljigavu storiju čukaju na staroj „Olimpiji“ a majstori slažu slova za štampanje sledeća dva dana. O fotografijama da i ne govorimo. Doduše ni u ovom današnjem slučaju nema fotografija. Sreća za čoveka ma koliko da je ginekolog. Samo je još falilo da izbace i fotografiju kola sa registarskom tablicom i brojem šasije u kojima je došlo do „užasne preljube“. Mislim... tako to većina kiselih malograđana naziva. Za mene je to herojski podvig u kome je glavni junak bio spreman da dâ i svoj život. Posle ovoga sam počeo da se pitam gde uopšte pošten čovek i nešto manje poštena žena mogu da se švaleraju. Spominjao sam hotele... nije loše... ali nije baš ni najpametnije. Tamo ostavljaš čak i pisani trag. Čak ti oni kreteni sa recepcije i fotokopiraju ličnu kartu. Jebote... to ja kao da si ostavio putokaze do mesta za je... sastanke. Šuma, priroda... pa tamo ti je kao i u kolima s dodatnim nedostacima u vidu mrava, paukova, smrdibuba i ostale gamadi kojih se ove... partnerke... gade pa malo-malo pa vrisnu, ciknu i skoče k'o oparene i sjebu te tako da ti sladeća tri sata ni trostruke doze „Cijalisa profesional“ ne mogu pomoći. To je onaj što se koristi za snimanje pornjava. Zato se i zove „Profesional“. Logično, zar ne? Ne znam da li je ostalo još neko zgodno mesto za te vannastavne aktivnosti? Sem... da ideš negde u inostranstvo... negde daleko... kao... Švedska, Island, Tenerifi... ili Farska ostrva. Ali, za te pare bih ipak ostao kod kuće i ako ništa drugo bar bih bio bezbedan. Bezbedan jer sa sopstvenom ženom ne možeš baš jako da se uzbudiš. Ili se i uopšte ne uzbuđavaš. A i zašto bi? Pa radio si to već... bar 2.000 puta. Da si toliko puta hvatao i Crnu mambu golim rukama ne bi se više uzbuđivao. A ne zbog... žene. Sopstvene.