Pre jedno nedelju dana uhvati me ova moja da
gledamo neki film sa Kejt Vinslet i Melani Linskej i to na prvom programu RTS. Nagovestila ga je kao dobru dramu.
„Nebeska stvorenja“. Piter Džekson režirao. Divno, pomislim. Od njega nisam
voleo ni one „Prstenove“ a još manje „Hobite“, al' reko'... možda u ovom filmu
ima nešto zajedničko sa onom njegovom ludom zemljakinjom Džejn Kempion.
Mislim... njeni filmovi su prilično jestivi. Gledao sam prvih sat vremena i
rekao; „E do kurca i ti i tvoji filmovi... nije to za seljake ove fele kao što
sam ja! Ovde ima više živih glinenih figura u prirodnoj veličini nego pravih
glumaca. Jebote Piter Džekson“! I besno odoh posle toga do kompjutera da vidim
da li je na „Red Tjubu“ izašao neki novi švedski-akcioni sa novim MILF damama. Samo...
da se razumemo... u MILF spadaju one od
30 do 40, a ne i ove starije. Te već ulaze u kategoriju „Greni“. Znaju
ljudi sa Red Tjubeta šta su „zrele“ a
šta „bake“. E sad... kome se ne
sviđa njihova podela... ko mu je kriv. I dok sam krstario po gore navedenom
sajtu pade mi na pamet inteligencije sećanja kako je to bilo kad smo mi bili
mladi. U stvari lažem. Pomisao na to mi je odvukla scena iz tog kretenskog
filma koji smo gledali u kome se klinka od 14 godina kreše sa nekim tipično
englesko-novozelandskim providnim tipom par godina starijim od nje. Ne zna se
kome je gore, njoj ili njemu. Ona drhti
od straha k'o da treba Osmi putnik da joj uđe a ne onaj... relativno tvrd muški
deo tela, a on se iz sve snage upinje
da pos'o nekako privede kraju kao da istovara šleper cementa preko student
servisa. Tako sam se i setio tih prvih seksualnih iskustava iz svoje mladosti.
Dodouše, nismo počinjali sa 14 kao u ovom filmu koji, uzgred budi rečeno,
obrađuje temu iz pedesetih godina pa bi više odgovarao kao podsećanje na
mladost našim roditeljima a ne nama. Ali dobro... taman toliko i zaostajemo za
ovima sa zapada. Mada... jebem li ga ako znam gde spada Novi Zeland... na zapad
ili na istok? Ma... još od Galileja... na isto mu ga dođe. Okruglo je.
Nego, da se vratimo tim prvim
iskustvima iz naše mladosti. Ne mogu
se otet dojmu, što bi rek’o Jurica Pađen, da je i kod nas bilo bitno drugačije
nego u tom kretenskom filmu. Ali, kao što sam rekao, ipak koju godinu kasnije...
četrnaest je, brate mili, baš prerano. Mada... ko zna... možda je meni bilo
rano, a drugima... Ali sve u svemu bilo je to više mrljanje nego seks. Ona
se trese k’o prut, žmuri nadljudskom snagom i već vidi šepuriku sa dosta
zaostalih zrna kukuruza po njoj, kako ulazi u nju i cepa je k’o nemilosrdna
babica na porođaju, a ja u grču razmišljam; sad kad krenem, ‘oću li izdržati
bar do Požege, ako već ne mogu do Bara, a da ne “istresem putnike” iz mog
vozića već u Resniku na prvoj stanici posle dva minuta vožnje. Eh, da je onda
bilo ovih multikomponentnih stvrdnjivača proizvedenih od čisto prirodnih
produkata farmaceutske industrije, pri čemu je prirodna samo kartonska
kutijica, poput Vijagre, Kamagre, Cijalisa ili Levitre, bilo bi mi sto puta lakše. Čak i ako u prvoj turi
istreseš putnike odmah u Resniku bar bih drugu turu doterao, ne do Bara, nego
bih preskočio i Jadransko i Sredozemno more i sve ih nagurao negde u Tunis. Znam
da to tadašnjoj “partnerki” ne bi puno pomoglo. Šta više, njoj bi time onaj
kukurzni klip izgledao još veći i hrapaviji, ali jebiga... ne mogu ja da mislim
i na sebe i na nju. Uostalom... džaba cela ova zamišljena priča kada tada nije
postojalo ništa od toga. Oni tadašnji zaista prirodni preparati su se pokazali
kao vrlo nepouzdani. I onda me sada ubeđuju da moramo da se vratimo pririodi.
Pa... dobro... ali ima i u ovoj hemiji nekih komparativnih prednosti. Kao u
reklami... “Sipaš i voziš... i ništa ne brineš”.
Najboli
deo je išao nakon tog međusobnog “mrljanja“. Treba ustati i otići a da ne
ispadneš seljačina koja je samo došla da “skine mrak” i sebi i njoj. Neki
pametniji su za tu priliku birali iskusnije partnere... bude mnogo manje
mrljanja i drljanja a više akcije, ali je za onoga kome je prvi put svakako
veoma napeto. E sad... u pričama posle toga smo svi bili žigolo tipovi ma kako
da je to u stvarnosti izgledalo. Bar mi muški. Za žene znam da su to krile
skoro kao zmija noge i to što se duže može. Sem retkih izuzetaka. Do venčanja,
ako je moguće. A i onda su pričale da je to bilo “nešto bez veze na moru... ma
pusti... klinci... znaš već... - Znam,
znam... samo pitam... onako bez veze... ma nije ni bitno”. Kakvo foliranje. Šta
nije bitno?! Kad bih mogao da saznam kada, gde, s kim i koliko puta dao bih
solidnu sumu para. Ali čuvaju to u sebi k’o dobro skockano bure za džibru. Pre bi im krajnike izvadio nego da ti kažu
nešto o nekom pre tebe. Ono... čisto da napraviš neki uporedni test... trajanje, brzina, izdržljivost, tvrdoća
materijala, elastičnost, dužina izbačaja... ima dosta parametara koje bi mi
obradili iz najbolje namere... da poboljšamo svoj već afirmisani stil. Ali šta
vredi... ćute k’o zalivene. U nekim ruralnijim krajevima je postojao stari
dobri običaj da se muškarci prvo navežbaju na raspuštenici koja je živela
obično na ivici sela. Pametno. Znao je stari svet šta valja i kao se u životu
preskaču prepreke, samo nema više ko da ih sluša. Nismo ni mi. Šteta. Možda bi
sada ova moja priča bila manje gorka. Ako je gorka? Meni deluje kao da jeste. Ili
je to samo sredNJovečni čiča upao u nostalgično-negativan trenutak? Ko
zna? Verovatno jeste. Zato više i neću da gledam filmove onog seratora Pitera
Džeksona. Ovi sa “Red Tjuba” su životniji. A ima i akcije. Nešto se događa.
Upiknuo si odgovor, a da nisi ni svjestan ;-) Upravo radi mogućeg usporednog testa vam ništa ne govormo ... kako vaši penisi imaju zaseban život, posve nezavisan od vaše volje u većini slučajeva, tek kada vam mozak počne elaborirati neke informacije koje zapravo ne želite znati, bez obzira što govorili, jer vi svi odreda želite o sebi misliti da ste Tarzani, vaši organi počnu odbijati suradnju ... otprilike "sad bi htio da ju ja raspametim akcijom, a cijelo vrijeme ti nisam dovoljno dobar, sumnjaš u mene, nisam dovoljno velik" ...
ОдговориИзбришиNaša šutnja ima terapeutski učinak, jer da vam iskreno odgovaramo na pitanja ubile bi vam samopuzdanje za sva vremena, ne zato što ste loši, nego zato što ste puni sumnje u vlastite sposobnosti. Već činjenica da vam je partnerica s nekim drugim bila orgazmična baca vas u depru, tako da je klasik "tek s tobom sam shvatila u čemu je stvar", a kako je teško uvjeriti nekoga da si do 20 i neke djevica, drugi klasik iz moje mladosti je da je tek drugi, nevinost su sve gubile pijane kada nisu znale šta rade i ništa im to nije značilo ...
Zato se o detaljima ne govori ... pred onim s kojim si u vezi ... ali zato uz kavu sa prijateljicama u stanju smo vam davati ocjene za tehničku izvedbu i umjetnički dojam kao da ste upravo otklizali slobodni sastav na olimpijadi ;-)
Što se tiče dobne granice kada današnja djeca počinju sa seksom, ništa me nečudi jer smo postali pretjerano seksulaziriani na svim medijima. Ono što mene zabrinjava je jedna emocionalna distanca od toga što rade, pa recimo djeca u školi naprave zid svojim tijelima da zaštite one koji se bave oralnim seksom u prisutnosti nastavnika. Zabrinjavajuće je i da ta nova generacija oralni seks ne doživljava kao spolnu aktivnost i što općenito o spolnosti imaju jedan potpuno pogrešan stav ... ali to je preozbiljna tema da sad pišem elaborate ispod tvog posta.
Hvala, ti si uvek temeljna u odgovorima.
Избриши