Vajerles, pasvord, roming ...

            Pošalje mi žena pre neki dan mejl... vesti... Srbija u vrhu sa pružanjem vajerles usluga u hotelima, a i šire. E, neka smo i mi negde pri vrhu a da nije u pitanju korupcija, lopovluk i neko muljanje. Mada... kada sam pre petnaestak dana bio u Pešti u hotelu je bilo celih 12Mb u sekeundi. Mo'š da pričaš preko Vajbera bez i malo gutanja slova ili čitavih reči. A vidim Mađarska tek trinaesta na tom spisku. Šta ćeš... tak'i hotel valjda. Ali moram da priznam da sam često po Evropi bio razočaran upotrebom vajerlesa i u hotelima i ugostiteljskim objektima uopšte. U Italiji posebno. Pet puta ih telefonom pitaš da li postoji parking i vajerles... „Si sinjore, naturalmente“... da... ofskroz... Dok ne dođeš tamo. A kad dođeš... jedva da ima toalet papira a kamoli vajerles. Lažu više od Srba... ako je to uopšte moguće. Ma lažu i Španci, Francuzi, Holanđani... nikome više ne možeš da veruješ. Sem Nemcima. Kad ti Švaba kaže da postoji vajerles u sobama i da postoji besplatni parking... onda je to tako. Ne moraš da brineš. Ako sam ja uopšte oko nečega brinuo kada krećem na put. Samo da se negde ide. Jebeš i vajerles i doručak i šampon u kupatilu... ništa mi ne treba. Ionako nosim sve svoje... sem vajerlesa naravno. A to mi nije presudna stvar. Kada mi treba ja zovem telefonom. Pa ne idem preko tri puta nedeljno pa da imam onesvešćavajuće račune. Par minuta razgovora nikoga nije dovelo na prosjački štap. Doduše... pričao sam s nekima koji se nisu isključili sa mobilne mreže za internet na telefonu i tako proveli 5 - 6 dana u Nemačkoj. Zamalo kuće na doboš da im odu. To je takvo klepanje po ušima da odmah malo upustiš u gaće i napred i nazad kad dobiješ račun. Boje koje se ocrtaju i napred i nazad znate sigurno. Imaju sasvim prirodne nijanse. Taj roming je opaka krađa para.

            Ali, mora se priznati da nam nudi brojne pogodnosti. Ko ima para, naravno. U nekoj Španskoj nedođiji nađeš na internetu koji ti je najbliži muzej. Ili javni toalet. Pa... koga pritera neće obraćati pažnju na cenu interneta preko mobilne mreže. Ili će morati da se „istovari“ negde u nekom kutku Sevilje bez rizika od upadanja u dužničko ropstvo telekomunikacionih gulikoža. A na lokalnom nivou... kako prođe-prođe. Možda i ne bude primećen. Mada... kakvi su Španci... teško. Zato se i pitam, što nam ne puste taj internet svugde po belom svetu za male pare i zaradili bi deset puta više. Svi bi visili na njemu. Njih to ionako ništa ne košta. Centrala štekće i ovako i onako. Nije to gorivo pa da se potroši i sagori. Obični elektro-magnetni talasi koji ništa ne koštaju. Jednom postaviš centralu i muzeš li muzeš. Pa zar onda nije bolje da daš deset puta jeftinije ali da valjaš sto puta više? Recimo, jedan cent - jedan megabajt. Pa usrali bi se od para koliko bi to ljudi gulili. Ne bi silazili sa interneta gde god da su. Nikada do kraja neću shvatiti tu makro-ekonomiju. Ne znam ni čemu služi kada nema neku bolju praktičnu primenu. Svi ga samo mrsomude a ništa pametno i logično da čuješ. Eto... ja sam dao konkretan predlog. Iako ne verujem da će ga neko prihvatiti. Ako bude, javiću vam. A do tada, dobro proveravajte da li ste isključili roming internet. Moja žena ga se toliko plaši da ga isključi pet dana pred put. Džabe joj ja pričam da je prerano. „Što je sigurno, sigurno je... ovako bar neću zaboraviti“. Ne znam ni što sam joj kupovao „smart“ telefon? Bačene pare, definitivno.

            Nego... prob'o ja jednom u bratskoj nam Crnoj Gori, u kojoj su specijalno male tarife za sve, da uključim internet u romingu. Za 15 minuta su mi uzeli 10 evra. A ni jedan mejl nisam ni primio ni poslao. Samo sam bio uključen i ništa više. A zamislite onda sve to u, recimo Belgiji, na nekoliko dana i to sa skidanjem podataka. Nestaneš k'o puter na suncu. Pojedu te ale telekomunikacione. Mada... uvek sam se pitao zašto bi uopšte morao da im platiš? Ne plaćaš račune, uzmeš u drugoj mreži novi broj i udri, a oni neka te tuže... bar to u Srbiji nikada nije bio problem. Sud je uvek bio na strani muljatora, pa što ne bi i u tom slučaju? Verovatno to neko i radi, ali je meni uvek falilo malo mu... petlje. Jebiga, došla su vremena kada samo to prolazi. Što da ideš od kafića do kafića i tražiš slobodni vajerles kad je ovo lakše. A često te i zajebavaju sa tim vajerlesom. Uključe ruter, on šalje signal i ti misliš evo ga!... a oni, kurve, ne uključe internet na njega. I ti veslaš li veslaš, ali džabe. Tako smo mi skoro prošli na jednoj benzinskoj pumpi u blizini Zagreba. Samo... dosta nam je trebalo da shvatimo da nas samo zajebavaju. Sve žive opcije sam isprobao na telefonu i ne vredi. Kasno palim. Bukva bosanska. A konobarica 'ladna k'o led. Ni jednim pokretom lica ne odaje nesigurnost u informaciju da vajerles radi, da je besplatan i da nema pasvord. Mamicu im pokvarenu. Sad će opet neko reći da sam nacionalista. A nema veze s tim. Oni zajebavaju i naše i njine. Čak i nedužne Turke iz Anadolije. Sve redom. Bez pardona. Svi čukaju po telefonima i nikom ništa nije jasno. Još sam ja brzo i provalio u odnosu na druge. A i nije mi nešto posebno ni trebao internet. Nego ova moja... „uključi mi!“, „uključi mi!“... Da vidi šta štrikerke rade... valjda. Jebale je štrikerke... Išli smo na sahranu a ona navalila na internet... Niko više nema poštovanja ni prema čemu. K'o u „Maratoncima“. Nego... dok ovo pišem, izgleda da me nešto zajebava ruter... nema signala. E, jebem ti državu... pa ništa ovde ne radi k'o svet. Valjda će Vučić sve to srediti posle izbora. Ili možda već sutra? Ili još večeras? Čim pobedi.