Странице

недеља, 18. мај 2014.

Televizija našeg podneblja


            Kiša pada nemilosrdno a na raznim televizijama gledamo kako to izgleda na licu mesta. Čim smisle ozbiljnu 3D televiziju moći ćemo da „uživamo“ i u svim blagodetima koje nose poplave i višak podzemnih voda. Do tada moramo se zadovoljiti i sa ovom običnom – pljosnatom televizijom. LCD, Smart, LED ili obični stari sa katodnom cevi TV – ne menja bitno na stvari. Doduše, ima malo razlike u reprodukciji. Neke stanice su prešle na sliku 16:9 pa novi televizori mogu da daju pun efekat, ali velika većina ili uopšte nije prešla na novi odnos ili malo uključi 16:9, pa se malo vrati na 4:3 i tako do besvesti. Srpska i Hrvatska državna TV polako prelaze na novi odnos koji je usklađen sa novom tehnologijom, ali nikako da im to postane standard pa da više ne razmišljaš o tome dal' se to neko od voditelja naglo ugojio ili se, ako imaš stari TV, odjednom izdužio k'o štica. Tvrdu liniju starog 4:3 odnosa uporno zastupa Radio-televizija Vojvodine, ili kako je mi zovemo TV Novi Sad. Oni ne menjaju ništa. Čak ni u programu ne menjaju ništa. „Državni posao“ je otkriće veka na TV Novi Sad... a i šire... a sve ostalo je staro i poderano. Bora Otić i „Petkazanje“ su promenili termin, i to uglavnom zbog Borine sujete da „Državni posao“ ima udarniji termin, ali nešto posebno novo nisu doneli. Doduše, Bori se mora priznati da ima uglavnom interesantne priloge. Naravno tu su i gluposti tipa „Tabloid“ koju vodi meni lično skroz antipatični drug Aca, a koja je i po definiciji glupost. Bar meni. Zoveš u goste neke „zvezde“ od kojih ja lično ne znam ni trećinu a od ostalih se prenerazim... što njihovim izgledom, što rečitošću, što inteligencijom i obrazovanjem. I drviš sa dva drveta, da ne kažem trupca, sat vremena o najglupljim mogućim baljezgarijama na svetu. I to je valjda „tok šou“? Kažu na TV Novi Sad da jeste.




            Ono što je najinteresantnije na Televiziji Vojvodine, koja ima čak dva kanala, jeste da li su oni državna TV ili nisu. Ne bih da ulazim u političku sferu stvari i nadmudrivanja da li Vojvodina može da ima državnu TV kada nije država ili ne može. Nema ni glavni grad. Samo administartivni centar. Ali, nije to sad važno... Postavlja se jedno sasvim drugo pitanje. Kako funkcioniše RTV, odakle im novac za sve te silne ljude i opremu, i ko je odgovoran za to što se pušta na te dve frekvencije? Ako plaćamo ionako neustavnu pretplatu, kome je plaćamo? Televiziji Srbije ili Televiziji Vojvodine? I koliko je plaćamo? I za čega je plaćamo? Iz proverenog izvora znam da gospođa Danica Vučinić ima platicu od 5 somića evrića i iznajmljen studio u Beogradu da ne bi dolazila u Novi Sad i ovde dovodila svoje goste. Doduše... to možda ima svoje ekonomsko opravdanje jer kad bi gospođa naračunala putne troškove i sebi i gostima svaki dan, mogli bi da platimo Konana O'Brajena lično i to da govori na tečnom srpskom jeziku. Svakako tečnijem od onog koji govori naš još nekrunisani kralj. Verujem da bi on o istom trošku doveo i Čelzi Hendler. Pitanje je samo o čemu bi oni ovde pričali a da to što budu pričali bude interesantno uz to da ne budu goli... pod tušem? Ali pitanje je i da li Dana zvana „Jedan na jedan“ vredi toliko koliko se plaća? Ja jesam malo otupeo na politiku i sve što ima veze s njom pa priznajem da možda baš i nisam objektivan u ocenjivanju, ali ja tu ne vidim ništa interesantno. Draže mi je da gledam „Brazde“ i prisećam se Zaharija Trnavčevića i emisije „Znanje - imanje“. Bar je nostalgično.



            Tako razmišljajući dolazim do zaključka da Televiziji Vojvodine treba jedan kanal i to isključivo zbog višejezične sredine koji bi bio emitovan od 8 ujutro do ponoći. Posle toga sve nacionalne manjine i onako spavaju. Uostalom, svako mesto u Vojvodini veće od 30 hiljada stanovnika ima svoju TV stanicu i to na raznim jezicima. I treba. Priznajem da sam uvek bio pobornik emisija na jezicima svih nacionalnih manjina, nekada davno znanih i pod imenom „narodnosti“. Naravno, pod uslovom da te emisije nisu obično ispunjavanje forme nego da ljudi zaista čuju sve ono što je važno za njih na svom maternjem... ili bolje rečeno očinskom jeziku. Mislim... kod nas se uvek gledalo šta ti je tata pa si to bio i ti... mame su imale daleko manji uticaj u običajnom pravu. E sad... neki bi se možda mogli i izbaciti iz programske šeme TV Vojvodina. Recimo ovi što imaju točak kao znak. Oni i onako ne znaju ni gramatiku ni pravila svog jezika pa im je sasvim svejedno... Dobro... ako mora... ne pravim pitanje. Mada bi onaj voditelj baš i mogao da skine koju kilu. Da... i ja imam viška, ali ne toliko... a i nisam se utrpao da vodim emisiju na televiziji, nego sedim kod kuće i mrsomudim po tastaturi, onako, više za sebe... a ako još neko pročita - dobro je. Mene bar niko ne mora da gleda. Srećom. Srećom i za mene i za druge. Sve u svemu, nisam za to da se ugasi TV Vojvodine. Treba samo malo da se „protrese“ i „izluftira“. Ima drugih TV stanica u Srbiji koje su za gašenje. Totalno. Ne samo za gašenje nego i za rušenje. I to onom velikom čeličnom kuglom... do temelja. Recimo... TV Pink. Da li bi možda nekome falila?







2 коментара:

  1. O Bože,sanjam scenario sa zadnje slike! Nažalost,oni se šire poput zaraze. I utiču na ljude. POsebno na ove mlade. Ne znam kakva je TV Vojvodina,iz ovoga što si opisao ne bih je gledala.Odlična antireklama! Uostalom i na sreću ne gledam Tv skoro uopšte. Jer kad vidim da mi tv ima roze mrlje nije mi dobro!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije TV Vojvodina tako loša.
      Ima dosta interesantnih emisija.
      Postavlja se samo pitanje da li joj treba dva programa i toliki broj ljudi uz sve silne televizije koje imamo?
      Jer TV Vojvodina je ipak na budžetu.
      Što znači da je mi u Vojvodini plaćamo.
      Nisam siguran da opravdavaju to.

      Избриши