Taksa na taksu zbog takse

            Pre nekoliko dana stiglo mi je pismo koje mi je konačno umirilo dušu. Sada više ne moram da brinem o budućnosti ove zemlje i svoje dece. Dobro... ako deca odu negde napolje i počnu da žive u nekoj od tih prokletih zapadnih zemalja sve će ovo niti uzalud... i... za srce će me ujesti. Ma nije to ni toliki problem.... odreknem ih se i gotovo. Izdati svoju rodnu grudu, svoje vekovno ognjište.... ne.... to ne bih preboleo. Posebno sada kada je i naša zemlja počela da vodi ozbiljnu brigu o očuvanju čovekove okoline, ne vidim razlog da se ide u neku zagađenu okolinu pored svoje rođene, čiste.... koja se uz sve to, i pored ekonomske krize.... koja je doduše prošla ali svi je se valjda sećamo pa nam to daje lažni utisak da ona još traje, iz petnih žila bori da tu biserno čistu okolinu održi u tom stanju.... ako ne i da je napravi još čistijom i lepšom. Ma moraće biti i lepša uz sve napore koje naša ministarstva danonoćno čine. Ali.... nemojmo biti tako samoživi.... Ne može samo država da brine o očuvanju životne okoline.... Moramo i mi da da učestvujemo u tome. Celim svojim bićem. Ako ne bićem.... i dušom.... onda bar novčanikom. Mora se platiti čista okolina i ekološki ispravna država. Ne može to džabe. Mislim da je to svima jasno. Sem možda ovim zlonamernim koji na sve načine gledaju da odu odavde. Ili da decu pošalju negde odavde.... to je tek mrak.... ko će rađati novu decu koja će plaćati očuvanje životne okoline? Pa nećemo mi, patriotski opredeljeni matorci, živeti večno. Neka razmisle malo i o tome.
   

            Nego.... kao što rekoh.... stiglo mi je pismo od agencije za očuvanje čovekove okoline u kome stoji da sve firme koje su uvozile određene vrste robe treba da plate taksu za svaki kilogram te uvezene robe. Elektronike, hemije, vozila, guma, ulja i slično. Odlično rešenje. Ne naplaćuje se po broju komada ili ceni nego po kilaži. Logično.... zar ne? I, s obzirom da smo mi uvezli neke andrmolje za našu firmu koje imaju oko 5 % elektronike dok je ostalo gvožđe i drvo i mi upadamo u tu grupu. Neka.... i treba.... ako je za očuvanje životne okoline meni nije žao. Ako imam para da tri puta odem na more i dva puta na zimovanje u roku od.... petnaestak godina.... zašto onda ne bih mogao da izdvojim i jedno more za čovekovu okolinu. Ne mislim da nekom dam more koje inače i nemam, nego da dam pare za odlazak na to more. Jer od 2000. godine otići na more tri.... ili čak četiri puta!?.... i na zimovanje dva puta.... ili ono beše jednom?.... ne mogu da se setim.... ali nije ni važno.... Važno je da sam se naodmarao po tuđim zemljama i tuđim morima i tamo ostavljao pare za očuvanje životne okoline a da za svo to vreme ni jednog jedinog cvonjka nisam dao svojoj sopstvenoj zemlji za isto to. Kao da živim u nekoj tuđoj, a ne svojoj zemlji. Pa zaista, nije u redu i ja to prihvatam. Tako da, kada mi je stiglo pismo ove agencije.... pao mi je veliki kamen sa srca.
 

            Knjigovođa kaže da smo mi toga uvezli.... pa.... dosta.... nešto više od hiljadu kila. A na kilo se plaća od 32 do 89 dinara.... u zavisnosti od vrste robe. I još mi se pravda čovek.... kaže... probaće da izgura da budemo u ovoj najjeftinijoj grupi.... od 32 dinara. Nisam izdržao a da ga ne nakrpim i ne kažem mu da treba da ga bude sramota.... mator čovek.... mislim.... on je dosta mator.... ima oko sedam bankE, a razmišlja kako da zajebe državu da bi mi platili manje?! Kao da on plaća?! Lud čovek. Ja sam mu odmah rekao da nikakva mincanja i nameštanja ne dolaze u obzir i da treba da platimo onoliko koliko je propisano. Ja lično bih platio ovu najvišu tarifu od 89 dinara, ali on kaže da ne može tako i da ćemo morati da platimo onol'ko kol'ko je propisaLo po zakonu. Pa, dobro.... neka bude tako. „Non sub homine sed sub Deo et lege“ rekli bi Rimljani.... ili beše grci.... jebem li ga.... uvek mešam tu Antiku sa Mesopotamijom.... ili beše Atlantidom?!.... U svakom slučaju to mu ga dođe nešto kao.... „Ni po babu ni po stričevima“. A to i jeste ono pravo. Na tome i počiva naša zemlja. Više počiva nego što stoji. A ako je to stožer.... u nekim našim krajevima bi reklO i „stožina“, onda se svi moramo okupljati oko toga. Stožine, mislim. Stožina je država a i mi smo država.... pa samim tim i stožina. A očuvanje životne okoline u toj državi mora biti na prvom mestu. A šta bi drugo?