Pobeći negde, daleko što dalje

            Kada sam pre par nedelja ljut... šta ljut... gnevan do očajanja, pisao o pijaci u Pešti, od silne srdžbe sam zaboravio da napišem pravi razlog našeg odlaska u centar istočne Evrope. Bilo je to “razgledanje” Tekelijanuma, zadužbine Save Tekelije koju je ovaj bogati trgovac, pravnik, plemić i filantrop ostavio svom narodu za školovanje budućih generacija. I baš tim povodom smo i mi bili. U zgradi koju je Tekelija ostavio već desetinama godina je Srpska gimnazija u Budimpešti. Svoj sjaj je skoro sasvim izgubila za vreme SFRJ kada školovanje u njoj baš i nije predstavljalo neku prednost za veliku većinu tadašnjih đaka. Danas, ova škola je povratila svoj ugled i postala jedna od najprestižnijih gimnazija u Mađarskoj. Posle završene Srpske gimnazije u Pešti može se svuda po svetu. Gde god da zakucaš niko te neće odmah napenaliti u dupe i prosiktati “marš nazad u onu tvoju zmijsku rupu od zemlje”. Već to je dovoljno da čovek porazmisli da li se vredi ovde kod nas lomatati po ovim našim “prestižnim” gimnazijama u kojima te cede kao limun, spremaju kao da ćeš na Oksford, a znaju da nije sigurno ni da li ćete primiti na neki “Megatrend”, “Fabus” ili tome sličan takozvani fakultet na kome treba samo da pokažeš šušku, sačekaš malo, i evo ti diplome koja ne vredi nigde sem u krugu od 100km od zgrade istog tog fakulteta koji si završio. I šta onda raditi? Plakati samom sebi na ramenu ili pljuvati po roditeljima koji su te ostavili u ovom getu u kojem svi živimo.

            Naravno da je bolji izbor školovati decu negde “s one strane grane”, ali... Mađarska?! Kao što sam već rekao, školovanje za vreme našeg samoupravnog a njihovog sirovog socijalizma u ovoj gimnaziji nije baš bio neki domet. Gimnazija je zvrljala poluprazna i vapila za đacima a ne verujem da je Sava Tekelija to baš tako zamislio kada je odrešio kesu s namerom da nešto značajno ostavi iza sebe. U tom vremenu menjala je imena... Srpska, Srpsko-hrvatska, Hrvatsko-srpska... Ništa nije pomagalo. Čak i da su napisali “za roditelje je pivo besplatno” ne bi se pomerili sa tačke na kojoj su bili. Takva vremena. Cenila se više svaka škola koja je završena u toj bivšoj nam zemlji nego neka “Srpska ginazija” u Budimpešti. Cenila se i u toj eks-državi a i van nje. Nije tada niko trčao da nostrifikuje diplomu ako je trebao da radi u Nemačkoj, Italiji ili Holandiji. Naprotiv. Znali su dobro ti “stranci” šta dobijaju za male, ili nikakve pare, jer nisu oni plaćali školovanje. Danas nam sem tehničkih fakulteta praktično ne priznaju ništa. Dobro... kada im zafali ljudi iz neke struke ne prave baš mnogo pitanja. Čak nude i državljanstvo... kao repetu. Trenutno su to lekari i medicinske sestre u dosta zemalja Evropske unije... Nemačkoj, Danskoj, Norveškoj. Kažu... samo dođi, sve ćemo ti obezbediti. Lepo. Nema šta. Ali šta je sa ostalima? Znamo da će im uvek trebati programeri kao i ljudi koji su vezani za računare i elektroniku. Ali, ne možemo svi biti programeri. Zamislite državu u kojoj svi idu na neki fakultet vezan za računare!? Šta je sa svim drugim školama i fakultetima? Upisuješ sociologiju a znaš da sa tim možeš postati jedino socijalni slučaj, pa ako ti to znači jer je u nekoj vezi sa nazivom u tvojoj diplomi... samo napred.

            Postavlja se pitanje ko nas je doveo dotle? Slobodan Milošević? E, jebiga. Još malo pa će biti kriv i za globalno zagrevanje planete u koje ni sami nismo sigurni... mislim... nisam siguran da li nas i sa tim muntaju i vuku za nos... ili uši. „On je (Milošević) obezvredio sistem vrednosti (ako ovo nije pleonazam) koji je čvrsto ukopan stajao u Jugoslaviji. I socijalističkoj i monarhističkoj. Svejedno je“. Pa dobro, ako je tako, što ga svi ovi posle njega nisu ponovo uspostavili i ispravili. K’o režim saobraćaja... kada se desi nešto, kada dođe do zastoja, odmah se intervencijom policije vrlo brzo opet vraća na staro i sve teče dalje. Pa evo, prošlo je 13 godina od kada nema Slobe-slobode a naše školstvo je u goroj poziciji nego kada su za vreme sankcija đaci švercovali benzin i cigarete... da imaju za užinu... ili da povuku neku crtu „belog“... dok pevaju tada skoro planetarni hit „Rodićeš mi sina, kralja kokaina“ napisan iz ruke i uma tada čuvenih muzičara koji su nestali mnogo pre Slobe. Bojim se da sve to nema veze sa „Balkanskim kasapinom“. Opet se krivica skida sa već 13 godina aktuelnih smradova, govnara, jajara i neradnika koji primaju platu iz mojih ruku, a samo seru, laprdaju, mrljave, kenjaju, mrsomude, foliraju, lupetaju, palamude, lažu, brljave i jedu govna. Kako koji i kako ko. Zašto mi moramo da školujemo decu gde drugi hoće? Zašto da ih obilazimo u nekoj školi u nekoj evropskoj zabiti kao da su na izdržavanju zatvorske kazne. Zašto moramo da plaćamo sve ove škole koje ničemu ne služe, sem da poneki „profesor“ uvali svoju knjigu deci kao „udžbenik“? Zašto... ma znate svi zašto, samo niko neće da se dohvati one bejzbol palice koju sam spominjao pa da rešimo to za par dana. Da resetujemo kompjuter, ugasimo ga i upalimo, ako treba i ištekamo ga iz struje, prebrišemo ceo hard-disk i krenemo iz početka. Ma gde da je taj početak.