Ako ova bagra iz Haga pristane na Vojine uslove sopstvenog puštanja iz
najdužeg pritvora u istoriji najzad će doći neko da malo prodrma ovu žabokrečinu
od političkih garniturnih nomenklatura u Srbiji što se zovu još i establišmenti...
serem im se na status. Mislim da njegovo puštanje na slobodu nikome ne ide na
ruku i to od zapadne obale SAD, preko cele Evrope pa sve do Japana... a i
Severne Koreje. Niko nije ravnodušan prema njemu. Za svakoga on ima po neki lep
epitetčić... valjda da bi mogao da ih razaznaje. Biće to najpozitivnija stvar u
poslednjih 5 godina. Ako se ostvari, naravno. Kako god okreneš otpredeo je on
tamo više od 11 godina a svako ko je bio u pritvoru samo jedan dan zna kako to
izgleda ma koliko da je taj zatvor „civilizovan“. Borio se, jadan, sa raznim
vetrenjačama a i one sa njim. Nekada mi je bilo više žao vetrenjača... zamalo
da ih oduva svojim jakim tenorom koji trese celu digitalno opremljenu sudnicu u
Hagu. Bio sam ispred zatvora u Ševeningenu u leto... čini mi se 2008. Pokušavao
sam da vidim koji bi prozor te mardeljčine mogao biti njegov, pa da viknem...
„Vojo... Vojo, jes' tu?... 'ajd' pitaj te dramosere jel' možemo da te vidimo?“...
Kad kažem „mi“ mislim na sebe i svoju ženu koja kao Stari Žuća svugde ide za
mnom iako je, jadnu, stalno odgurujem od sebe. Al' ne vredi... kao čičak je. I
to na štrikanom džemperu! I tada je išla sa mnom stalno se plašeći da ne nađem
neku Amsterdamku ili... Ševeningenku... valjda? Dobro... bilo je tu još gradova
ali ne možeš u svakom gradu da nađeš drugu ženu. Prekratko ostajem... par dana
i... gas. Nema se kad. Ali džabe, ne veruje mi. Skoro 2 nedelje je tumarala sa
mnom po raznim zapadnoevropskim zemAljama iako mrzi da se vozi sa mnom i do
Futoga. Bar dok ja vozim. Udubila mi je lim na podu stiskajući kočnicu koja ne
postoji na desnoj strani i iskrivila ceo tapacirung na desnim vratima zavrćući
ga rukama u nazad... kao da će tepacirung zaustaviti kola? Ženska saobraćajna logika?!
Nego, da se vratimo
haškom pritvoreniku Voji, poznatom i kao Voja-Vojvoda... iako mu je taj čin
oduzet, ali... nije važno. Lajao je
Voja u Hagu na sve i nadlajao sve tužioce i sudije koji su mu se pojavili pred
očima. A ni jedan nije dugo izdržao. Koliko god da pokušaš da ga disciplinuješ
ispadne obrnuto. Baš sam pre neki dan gledao neku emisiju sa nekoliko njegovih
scenskih nastupa u Den-Hagu. Pa ja s njim ne bi započeo raspravu ni o vremenskoj
prognozi. Kakva prognoza... mi bi za 2 minuta stigli do neminovnosti nuklearnog
rata do kraja tekuće godine. I on bi sigurno tvrdio da bi u tom ratu najviše
najebao Buenos Aires?!... I ništa ne bi pomoglo da tu njegovu zamisao
preokreneš. Ne znam kako su ti ljudi izdržali s njim i ovoliko. Da sam ja
osnivač tog tribunala ja bih ga rapustio još 2004. i rekao... „M'rš u pičku materinu svi, kud koji“. Ali... kakvi
osnivači takav i sud... sve sam go peder i propala kurva... i to u bukvalnom
smislu reči. Toliko su se svi prenemagali i prepodobljavali kao da niti seru
nit pišaju. Svi su tako fini, lepi i napirlitani. Najgore je kada potomci
zlikovaca i pljačkaša sude nekim novim zlikovcima i negativcima koji su za
njihove pradedove kao ruski huligani iz ranih sedamdesetih... oni što pozovu
lift pa pobegnu. Farsa farsu stiže i sve nam je bliže i bliže. Eto... umalo i
pesmu da napišem ponesen poletom zbog Vojinog povratka.
Sada je samo pitanje da
li će ti prepodobnjaci prihvatiti sve Vojine uslove. Jer u toj lakrdiji od suda
se po prvi put u istoriji događa da sud podnosi pritvoreniku zahtev za njegovo
otpuštanje a da pritvorenik sudu postavlja uslove svog sopstvenog poštanja na
slobodu?! Ja ga razumem. Njemu se odande i ne
ide. Koju će pičku materinu ovde da radi? Tamo je sto puta interesantnije.
A i bolje se živi, sigurno. Ovde će biti na 'lebu i vodi. Nema s kim ni da se
svađa. S kim...? S Vučićem? Poješće ga k'o ćevap. Dok se pohotni posle dramske
pauze udostoji da zine Voja će knjigu napisati. Toma je i onako na pola mrtav
čovek. Šešelj može više da kaže za 2 minuta nego što Toma može da razmišlja za
2 dana. Dačić? Pa on može da emigrira istog sekunda kada Voja sedne u avion u
Hagu. Njihova jedina nada je da neko iz PVO pristane da obori taj avion negde
iznad Fruške Gore. Mada, šta nam je ostalo od PVO nisam siguran do oni mogu da
obore i putnički avion i to na visini od hiljadu metara. Previsoko je to za
njih. Bolje da ga čekaju kod samog aerodroma... što je sigurno, sigurno je. A i
to bi Voja preživeo 'ladno. Samo bi se otresao i rekao „Mamu vam jebem
izdajničku... ni vupe na pisti niste u stanju da zakvpite!... dotevaću ja sve
vas u ved“,... dok za to vreme ove naše pičke od političara šćućurene sede i čekaju iza
carinskog terminala zatvorenih očiju i ušiju kao da će petarda da opali u
liftu. E zemljo Srbijo?! Ko te ima i koga imaš!? Ako dođe Voja, voleo bih da postane
predsednik vlade za godinu dana pa nek bude šta bude. Samo da sve ove smrdljive
lopurde s kratkim pedigreom više ne gledam. Jednom se živi. Uživajmo onda u
životu. Vojo... dobro ti nama došao!
Нема коментара:
Постави коментар