Šešelj ponovo među Srbima

            Ako ova bagra iz Haga pristane na Vojine uslove sopstvenog puštanja iz najdužeg pritvora u istoriji najzad će doći neko da malo prodrma ovu žabokrečinu od političkih garniturnih nomenklatura u Srbiji što se zovu još i establišmenti... serem im se na status. Mislim da njegovo puštanje na slobodu nikome ne ide na ruku i to od zapadne obale SAD, preko cele Evrope pa sve do Japana... a i Severne Koreje. Niko nije ravnodušan prema njemu. Za svakoga on ima po neki lep epitetčić... valjda da bi mogao da ih razaznaje. Biće to najpozitivnija stvar u poslednjih 5 godina. Ako se ostvari, naravno. Kako god okreneš otpredeo je on tamo više od 11 godina a svako ko je bio u pritvoru samo jedan dan zna kako to izgleda ma koliko da je taj zatvor „civilizovan“. Borio se, jadan, sa raznim vetrenjačama a i one sa njim. Nekada mi je bilo više žao vetrenjača... zamalo da ih oduva svojim jakim tenorom koji trese celu digitalno opremljenu sudnicu u Hagu. Bio sam ispred zatvora u Ševeningenu u leto... čini mi se 2008. Pokušavao sam da vidim koji bi prozor te mardeljčine mogao biti njegov, pa da viknem... „Vojo... Vojo, jes' tu?... 'ajd' pitaj te dramosere jel' možemo da te vidimo?“... Kad kažem „mi“ mislim na sebe i svoju ženu koja kao Stari Žuća svugde ide za mnom iako je, jadnu, stalno odgurujem od sebe. Al' ne vredi... kao čičak je. I to na štrikanom džemperu! I tada je išla sa mnom stalno se plašeći da ne nađem neku Amsterdamku ili... Ševeningenku... valjda? Dobro... bilo je tu još gradova ali ne možeš u svakom gradu da nađeš drugu ženu. Prekratko ostajem... par dana i... gas. Nema se kad. Ali džabe, ne veruje mi. Skoro 2 nedelje je tumarala sa mnom po raznim zapadnoevropskim zemAljama iako mrzi da se vozi sa mnom i do Futoga. Bar dok ja vozim. Udubila mi je lim na podu stiskajući kočnicu koja ne postoji na desnoj strani i iskrivila ceo tapacirung na desnim vratima zavrćući ga rukama u nazad... kao da će tepacirung zaustaviti kola? Ženska saobraćajna logika?!

            Nego, da se vratimo haškom pritvoreniku Voji, poznatom i kao Voja-Vojvoda... iako mu je taj čin oduzet, ali... nije važno. Lajao je Voja u Hagu na sve i nadlajao sve tužioce i sudije koji su mu se pojavili pred očima. A ni jedan nije dugo izdržao. Koliko god da pokušaš da ga disciplinuješ ispadne obrnuto. Baš sam pre neki dan gledao neku emisiju sa nekoliko njegovih scenskih nastupa u Den-Hagu. Pa ja s njim ne bi započeo raspravu ni o vremenskoj prognozi. Kakva prognoza... mi bi za 2 minuta stigli do neminovnosti nuklearnog rata do kraja tekuće godine. I on bi sigurno tvrdio da bi u tom ratu najviše najebao Buenos Aires?!... I ništa ne bi pomoglo da tu njegovu zamisao preokreneš. Ne znam kako su ti ljudi izdržali s njim i ovoliko. Da sam ja osnivač tog tribunala ja bih ga rapustio još 2004. i rekao... „M'rš u pičku materinu svi, kud koji“. Ali... kakvi osnivači takav i sud... sve sam go peder i propala kurva... i to u bukvalnom smislu reči. Toliko su se svi prenemagali i prepodobljavali kao da niti seru nit pišaju. Svi su tako fini, lepi i napirlitani. Najgore je kada potomci zlikovaca i pljačkaša sude nekim novim zlikovcima i negativcima koji su za njihove pradedove kao ruski huligani iz ranih sedamdesetih... oni što pozovu lift pa pobegnu. Farsa farsu stiže i sve nam je bliže i bliže. Eto... umalo i pesmu da napišem ponesen poletom zbog Vojinog povratka.

            Sada je samo pitanje da li će ti prepodobnjaci prihvatiti sve Vojine uslove. Jer u toj lakrdiji od suda se po prvi put u istoriji događa da sud podnosi pritvoreniku zahtev za njegovo otpuštanje a da pritvorenik sudu postavlja uslove svog sopstvenog poštanja na slobodu?! Ja ga razumem. Njemu se odande i ne ide. Koju će pičku materinu ovde da radi? Tamo je sto puta interesantnije. A i bolje se živi, sigurno. Ovde će biti na 'lebu i vodi. Nema s kim ni da se svađa. S kim...? S Vučićem? Poješće ga k'o ćevap. Dok se pohotni posle dramske pauze udostoji da zine Voja će knjigu napisati. Toma je i onako na pola mrtav čovek. Šešelj može više da kaže za 2 minuta nego što Toma može da razmišlja za 2 dana. Dačić? Pa on može da emigrira istog sekunda kada Voja sedne u avion u Hagu. Njihova jedina nada je da neko iz PVO pristane da obori taj avion negde iznad Fruške Gore. Mada, šta nam je ostalo od PVO nisam siguran do oni mogu da obore i putnički avion i to na visini od hiljadu metara. Previsoko je to za njih. Bolje da ga čekaju kod samog aerodroma... što je sigurno, sigurno je. A i to bi Voja preživeo 'ladno. Samo bi se otresao i rekao „Mamu vam jebem izdajničku... ni vupe na pisti niste u stanju da zakvpite!... dotevaću ja sve vas u ved“,... dok za to vreme ove naše pičke od političara šćućurene sede i čekaju iza carinskog terminala zatvorenih očiju i ušiju kao da će petarda da opali u liftu. E zemljo Srbijo?! Ko te ima i koga imaš!? Ako dođe Voja, voleo bih da postane predsednik vlade za godinu dana pa nek bude šta bude. Samo da sve ove smrdljive lopurde s kratkim pedigreom više ne gledam. Jednom se živi. Uživajmo onda u životu. Vojo... dobro ti nama došao!