Hipster Sindža... ma mamicu vam vašu

            He, he... pre nekoliko dana u blizini kafea „Makijato“ na Limanu, gde se inače uvek vrzma gomila nekih strendžera... mlađih... što je još sumnjivije nego da su stariji, jer... neprijatelj nikada ne spava... dok ja i većina nas ipak spavamo, neki od tih neprijatelja je hteo da me pita nešto... valjda. U stvari jeste, i ja sam mu čak i odgovorio na našem dobrom tarzan-inglišu... samo ne mogu da se setim šta. Bio sam vrlo oprezan... neprijatelj je neprijatelj... njegov osnovni i krajnji cilj je da podrije Vučićevu državu. Mislim... što bi rek'o Cane iz Partibrejkersa... „zemlja je naša, ali država je njihova“... a sigurno nije mislio na udruženje zanatlija. I tako, uz malu kratku priču, taj špijun i državni neprijatelj mi je nekako objasnio svoje mišljenje da kod nas u srednjoj generaciji... srednjoj?!... možda pre starijoj... gde bih i sebe udenuo, ima dosta „hipstera“. Čak sam mu i ja ličio na jednog takvog. I taman sam mislio da mu lupim šamarčinu i da mu se najebem mile majke neprijateljske, nešto pomislim... Možda ne bi bilo loše da prvo vidim šta je to. Mislim... taj „hipster“. Možda ima neke veze sa hipicima. Ja sebe nikada nisam nešto svrstavao u tu kategoriju, čak i kada je bilo najaktuelnije... Kao... „giv pis d čens“, a ono 1981. godina u Jugoslaviji, koja je tada bila stvarno naša, stanje redovno... nema mobilizacija... Šiptari nešto zakuvavaju na Kosovu, ali... znaš ti gde je Kosovo?! 500 km od Novog Sada.... to je tada bilo k'o danas Blisko istok. E sad... što se to posle promenilo i približilo na manju razdaljinu... Mislim da to ide uz godine... valjda. Kažu da se s godinama čoveku sve razdaljine smanjuju. Valjda zato što mu se i vreme do „odlaska“ smanjuje. U svakom slučaju tada i nije bilo nekog razloga da mi kao... „hipici“... protestvujemo zbog nečega. Sem da se malo foliramo i kurčimo. U isto vreme, odustao sam i od nekih vaspitnih mera prema ovom... valjda je bio Holanđanin. Ne leteći... običan, i krenuo što pre ka kolima koja sam parkirao tako da je prednji desni točak doticao travu u širini od 2,7 milimetara, što organima iz „Zelenog pauka“ sigurno ne bi promaklo.

            Dođem kući razmišljajući o tim hipsterima i nešto mi neda mira. Moram da provalim šta je to. Brzo sam odustao od ideje da pitam ovu moju štrikerku jer sam znao da bi mi opet rekla da sam zaostao, da mi je život stao 1991. godine i da se od onda nisam maknuo ni metar. Ili čak milimetar. Uz to bi se isčuđavala mojoj neobaveštenosti i inertnosti uz primedbu da je poslednji kulturni događaj kom sam prisustvovao bio 5. oktobar 2000. godine. A i tamo smo sve zasrali. Doduše, tu bi bila u pravu ali ja to nikada ne bih priznao. Zato što na sva njena pitanja ili primedbe odgovaram sa „nije“ ili „ne znam“... za svaki slučaj. Verovatno zato što dve trećine reči kojima me zaspe propustim kroz glavu... na drugu stranu. Tipična muška svinja. I zbog svega toga, upalim kompjuter... onima kojima je stalo do pravopisa može i „uključim kompjuter“... i zajašim na talase interneta, odnosno sveznajućeg Gugla. Kako on sve zna... nikada mi neće biti jasno... ali, jebiga,... zna. I... izbaci mu čika Gugl gomilu objašnjenja i slika. E, sad... ja sem neke karirane košulje i farmerica koje sam tada imao nisam video nikakvu sličnost sa ovim likovima sa slika. Oni svi visoki i tanki k'o pritke a ja svega par santimetara viši i uži od Denija De Vita. Stvarno, nema veze s tim. Onda... čini mi se da su svi kupili duže farmerice i da su onda svi podvrnuli nogavice. Valjda im skupo da ih skraćuju... ili misle da će još narasti pa planiraju da ih oh odmotaju kada se to desi. O nekoj bradi ili ešarpama i maramama oko vrata nisam razmišljao ni u najgorim noćnim morama. Ja i ešarpa... ili marama... ? Pre bih vozio roze Bubu sa velikim cvetovima što kreću od prednje haube i preko krova idu do zadnje haube i to po centru Novog Sada nego što bi me neko video sa ešarpom. Mani me takve “hipsterije“.

            Onda sam se naglo setio da je i jedna moja blog drugarica, Zubarica, pisala isto o tome. Da su i nju na ulici isprepadali s istim pitanjima neki nepoznati i krajnje sumnjivi stranci mlađih godina. Mislim da je čak i na istom mestu. Možda oni tu imaju neke anketne ekipe koje dežuraju po ceo dan i sve redom zajebavaju i sve to snimaju i posle puštaju na nekom „Diskaveri“ ili „TLC“ kanalu na kom smo mi obično balkanske budale. A i ova TV „N1“ mi je sumnjiva. I tu smo u sličnoj situaciji. Gosti im sve neki šatro umerenjaci a sve vode neki prebezi sa naših domaćih TV stanica koji su, kao, u jednom trenutku otkrili da je Vučić stavio na „of“ slobodu menija... ili medija... jebem li ga... ne pratim sve to baš najbolje. Malo mi je dosadilo. Sve u svemu... nisu tu čista posla. Što bi oni od nas odjednom pravili neke „hipstere“ ako mi to nismo. Bar ja mislim da ja nisam. Sve je to deo propagadnog rata koji se tiho vodi protiv nas već više od 25 godina. Sigurno. Jer... ja do kraja nisam ni shvatio... ti „hipsteri“... jel' to pozitivna ili negativna kategorija? I kome pripada? Modi, politici, zabavi, kulturi, školstvu, zdravstvu, poljoprivredi... I, šta ja imam od toga dal' sam hipster ili nisam? I... kako to meni uopšte stoji? Pa ja sam čovek domaćin... nisam ja više za te zajebancije.