Dajte nam sunca umesto kolača

            Pre nekoliko dana vozeći se opušteno Bulevarom Evrope, koji još jednom dokazuje da mi jesmo Evropa ma šta ovi što su više u Evropi od nas kenjali jer ne bi mi imali bulevar Evrope da nismo u njoj možda čak i duže nego sva njihova plemena zajedno, primetio sam okom orOvskim, kao i više puta do tada, grupu „Dece Sunca“, odnosno onih likova koji se hrane sunčevom energijom. U sam zalazak poređaju se kao zombiji i hrane se. E sad, dok smo bili u vojski (žene nikada neće spoznati sve lepote te organizacije koja je živela sama za sebe k'o Hidra) i kada smo išli kući na vikend ili neko odsustvo, komandir bi izdao dežurnom jasnu i glasnu naredbu „skini ga s hrane“. To je trebalo da znači da dežurni kuvarima podnese listu sa manje vojnika za razna obedovanja, tada obično urađena po pricipu „švedskog stola“... bar što se tiče 'leba i metalnih šolja, a oni da spremaju manje hrane. To se, naravno, nikada nije događalo jer je kuvare bolelo uvo za brojno stanje. Oni su sve spremali odokativno. Ali nije važno... naredba je naredba. Primili su k znanju da je brojno stanje - manje. Upravo toga sam se setio gledajući ove hranioce suncem. Pomislio sam dal' neko i njih skida s hrane za to veče ili im se ipak ostavi tri-četiri prženice, dve paštete, kesu majoneza i oko 300 grama Tirolske salame što se sad zove Alpska. Mislim... tek da prebrode do jutra, a ujutro... udri po bureku. Priznaću vam, probao sam i ja... ne da pojedem sve ovo za večeru, to nije problem, nego da se hranim suncem. Priznajem da se nisam najeo i kad sam došao kući nisam pojeo baš sve što sam gore nabrojao ali sam jeo kao i svaki drugi dan.

              Ali, moram da priznam i još nešto. Nije ni malo neprijatno gledati u sunce u to doba dana. Čak naprotiv, veoma je prijatno. Skoro kao seks. Mislim , ne sa svojom ženom, od toga je interesantnije i s decom igrati klikere... bar se raspravljamo ko je džidao a ko zavlačio. Mislio sam na neku zgodnu... malo stariju i iskusniju gospođu od... 27 - 28 godina... na to sam mislio. Zaista, kada probate, to je veoma lep osećaj. Mislim na sunce, a ne na gospođu... to se podrazumeva. Uostalom, pecaroši to dobro znaju. Ako sede na istočnoj strani i popodne sunce pripeče nije ni malo prijatno, ali pred zalazak je fenomenalno. Ne znaš u šta bi pre gledao... u sunce ili u vodu na kojoj isto to sunce šljašti u još milion i kusur boja. Sunce i voda izvlače iz tebe sve što je negativno. Mada... ja bih onda trebao do kraja života da sedim tako... i opet bi ostalo ohoho toga. Džabe se ja praznim u sumrak kad preko dana tovare na mene k'o lopatom. Sa svih strana. Od žene i dece do predsednika ove takozvane države. Zato sam i probao par puta to sa suncem da vidim dal' će da me resetuje i refrešuje mi bar 50% radne memorije, ali džaba. Dobro je dok si tamo i dok zuriš kao dete kad negde odluta mislima, ali čim se vratiš kući pregazi te svakodnevnica kao Fap žabu dok ide u rikverc.

            A onda sam pomislio, kolike bi uštede mogli praviti hraneći se suncem. Ionako nam pola prihoda ide na jelo i piće, pa bi ostajala lepa kinta. I ne samo to. Gde god da ideš ne misliš o klopi. Kreneš na put i negde kod Frankfurta staneš na zaustavnu traku... dobro... u Frankfurtu ima uvek zbog čega da se stane i bez toga, ali to nije važno u ovoj priči, izađemo svi napolje, odgledamo pola sata ili sat i... gas. Zdravo, ne goji, ne stvara holesterol, ne treba da pereš zube, verovatno ne moraš ni da se tuširaš jer od gledanja u sunce ne možeš da smrdiš pa što bi onda džabe tanjio kožu kupanjem (što je dodatna ušteda), ne bi se silni milioni ljudi angažovali oko proivodnje hrane ili svađali oko toga da li je organska ili neorganska, da li je dobra ili štetna, ne bi nam trebali traktori, kombajni, berači, priključne mašine a bilo bi tu još brdo pozitivnih stvari koje bi shvatili tek kasnije. Prema tome, to uopšte nije zajebancija. Ti ljudi bi mogli da unaprede civilizaciju za par stotina godina unapred u samo par koraka. Doduše, mogli bi i da je sjebu i to sasvim. Ovi bogatiji bi avionom preletali po 500 - 600 kilometara i stalno, po ceo dan gledali u sunce dok zalazi, a ovi siromašniji bi to mogli samo pola sata i to kad je lepo vreme. I eto ti sranja dok kažeš „zumba“. Moglo bi da bude gore nego u srednjem veku. Feudalci i sirotinja - raja. A kao da je i sada nešto drugačije?! Ali dobro, mi se i ovako i onako oko nečega stalno makljamo pa razlog nije ni bitan. Mada, mora se priznati da bi bar nečega bilo manje. Govana. Ne mislim na ljude koji su govna, njih bi bilo više nego ikada, nego na prava govna... narodski rečeno - fekalije. Moglo bi i da se peca na keju a da se ribe ne skupljaju na govna nego na nešto čime bi ih hranili pecaroši. Jedino... ne znam čime bi ih hranili ako nema hrane? To jeste tako, ali jebiga, ribe ne mogu da gledaju u sunce. A možda i mogu? Možda i gledaju a da mi to i ne znamo? Ko zna? Eto razloga za razmišljanje filozofima, sociolozima, rudarima, seljacima, nutricionistima, geostratezima... A dok oni misle ja idem još malo da gledam. Rekao sam vam da je to lepa stvar. Lepša od mnogih.