Pola veka Srbadija čeka

            Dok sam bio klinac... imao sam 11 ili 12 godina, slušao sam diskusiju „matoraca“ o završetku pruge Beograd - Bar, o tome koliko se dugo čekalo na takvu saobraćajnicu kao i priču da su tadašnji popularni narodnjaci braća Bajić zaglavili u zatvoru zbog neke pesme vezane za prugu Beograd - Bar. Pesma se zvala, kako sam ja tada razumeo, „Pola veka Srbadija čeka“, ali s obzirom da je to bio narodnjak, mene kao tek začetog rokera to nije interesovalo ni malo, pa sam celu tu priču gurnuo u neki periferni folder u glavi. Ali, oni su polemisali o tome kako ni kralj Aleksandar a do tada ni Tito nisu uspeli da povežu Beograd sa Crnom Gorom železničkom prugom... i to elektrificiranom. Ipak... Tito je uspeo. Doduše, započeta je za vreme kralja, a posle II svetskog rata gradila se punih 25 godina, da bi posle svih tih godina 28. maja 1976., Titov „Plavi voz“ prvi prošao tih 476 kilometara od Beograda do Bara. Sećam se toga kao da je juče bilo... „Jugoslovenski neimari natčovečanskim naporima spojili glavni grad SFRJ sa lukom Bar na Jadranskom moru.“ A onda... svečanosti, manifestacije, slavlja... Pijane budale koje se teturaju po lokalnim železničkim stanicama... Gradac, Uzići, Stapari, Gostun, Kolašin, Bratonožići... Ko zna koliko malih mesta je „izašlo u svet“ zahvaljujući gvozdenim šinama koje su vijugale kroz planine i doline. Ja se nisam provozao njome sve do 1992. kada se na more moralo ići bez kola jer se gorivo prodavalo skuplje nego voda u sred Sahare. I tada sam prošao samo u jednom smeru. Nazad smo ipak išli avionom... put vozom od Novog Sada do Bara je bio takvo mrcvarenje da smo se radije odlučili da malo letimo nego da puzimo... na putu nazad. Ali ipak... 476 kilometara pruge nije šala... 
              

            Juče, 23. januara, u Novom Sadu  je puštena u upotrebu poslednja, četvrta deonica Bulevara Evrope koja spaja kružni tok „Sever“ sa autoputem E-75. Ova poslednja deonica dugačka je 3.100 metara od ukupno 7.068 metara koliko je dugačak ceo Bulevar Evrope od kružnog toka „Jug“ na Limanu IV do autoputa. Izgradnja je počela 2006. godine?!? Ako znamo samo malo da računamo shvatićemo da je za 7 kilometara bulevara ovom jadnom gradu trebalo 10 godina da ga napravi. 10 godina!?! Što opet znači da su prosečno gradili 700 metara godišnje?!? Da su meni poverili taj „projekat“, ja bih ga, bez lažne skromnosti, uradio za najviše 3 godine. Građevinski, i 3 godine su nenormalno dugačak rok za 7 km bulevara, ali dobro... treba uračunati i „laktanje“ za kojekakve „trice i kučine“. Ali 10 godina?!? U isto vreme, proširenje autoputa kod Novog Sada, koje neki kompleksaši nazivaju „obilaznica“ radi se i duže od toga. A ta "obilaznica" je, u stvari, dodavanje po jedne kolovozne trake sa svake strane autoputa sa kojih se onda na tri mesta isključujete za Novi Sad?!! Šta se, i ko se tu obilazi... nemam pojma. A... koliko sve to košta?!? To ne zna ni BIA zvana DB. To sve zajedno je pojelo toliko para da smo, verovatno, mogli da napravimo autoput od Novog Sada do Temišvara i da ostane i nešto kusura. E moji Bajići... braćo... Srbadija čeka, ali Srbadija i krade toliko da svaki metar košta kao u Nemačkoj 10 metara. Bulevara, pruge, autoputa... nije važno. Ko će sve „Srbadijske“ lopove zadovoljiti. Teško je to. Sve nam na nos izađe.
     

 

            Sada će se pokrenuti i priča o famoznoj drugoj „obilaznici“ koja bi trebalo u produžetku Bulevara Evrope na Limanu IV da premosti Dunav, produži se do Paragova i kroz tunele izađe sa druge, sremske strane Fruške Gore odakle bi se uključila na autoput Beograd - Zagreb. Da, da... Beograd - Zagreb, a ne Beograd - Batrovci. Ako Hrvati svoj deo nazivaju Zagreb - Lipovac, ne moramo i mi biti toliko iskompleksirani da ne smemo da spomenemo ime glavnog grada susedne nam države. To je uvek bio autoput Beograd - Zagreb i tako treba i da ostane... bar za nas s ove strane grane... a oni neka na znakovima obaveštenja pišu šta hoće. Mi ionako kada prolazimo kroz „Lijepu njihovu“ znamo put. Znakovi nam ne trebaju. Ako vidiš sunce na zalasku u retrovizoru svojih kola... samo gas... ne možeš da promašiš. E... ako do tog autoputa „obilaznica“ prolazi kroz sred sredine našeg grada... ja onda ne znam šta ona obilazi?! Grad ne obilazi sigurno. Ali... možda treba da prođe preko nečije zemlje pa da se ona otkupljuje za debele pare, ili... možda je neko naumio da otvori neku benzinsku pumpu na mestu gde je on zamislio... Šta god da je u pitanju, sigurno je jedino to da je to najveća glupost iznjedrena u poslednjih 40 godina. Prava obilaznica bi morala da obiđe ceo Novi Sad, Veternik i Futog pa da se onda preko Dunava „zabode“ u Frušku Goru i sa druge strane pripoji na autoput Beograd - Zagreb i to negde između sadašnje petlje za Mitrovicu i petlje za Rumu. To bi se moglo zvati obilaznica i to bi moglo da reši prilazne puteve gradu za narednih 50 godina. Ali... izgleda da neće moći tako. Biće opet neka pesma, samo malo drugačija... recimo...  „Pola veka Novi Sad čeka...“ Samo... teško da ćemo mi to dočekati. A braća Bajić... pa oni su jedva doživeli završetak ovog Bulevara što Novi Sad vodi u Evropu.Valjda?! Ili ćemo, izgleda, kao u jednoj drugoj njihovoj "satiričnoj pesmi"... svi u Nemačku da bi "napali" Švabice i preživeli. Izgleda da je ova druga opcija realnija.