Poštovalac književnosti

            Eh, da sam učio kako treba i kako valja ne bih sada pisao po blogu, već bi izdavao knjige kako i dolikuje čoveku mog kalibra, stava i načina razmišljanja. Ovako niti imam stav, niti nešto posebno razmišljam.... jedino mi je kalibar preostao! Mogao sam završiti prava i lepo biti književnik kao i većina naših pisaca. Prava im verovatno trebaju zbog potecijalnog sudskog spora kad nešto debelo.... promaše. Mada.... i tada postoje advokati.... ali oni advokatima verovatno ne veruju jer zato i jesu pisci. Kakav bi to bio pisac a da nije sumnjičav po karakteru?! Eto na primer onaj Šekspir.... Pa taj je bio gori i od Dž.Edgara Huvera.... ili nekog sličnog njemu (ako postoji iko sličan njemu, a ne verujem u to jer taj je prisluškivao i tatu i mamu pokušavajući da provali da li je keva možda varala ćaleta). Kod tog Šekspira ne veruje ni otac sinu, ni momak devojci, a ni njena porodica njemu.... Mnogo težak i nezgodan pisac za shvatiti. A svi se foliraju da su sve shvatili, pa još i analiziraju njegove misli u detalje. Kao, oni baš znaju šta je on mislio kad je pisao.... „Hamleta“. Jes’, živeli su u stanu preko puta njegovog pa im je uz kafu i čajne kolutiće pričao o čemu sada piše, a zajednički su smišljali naslove. Ma pisao je onako bez veze, da ne ispadne glup.... ili je možda pisao neko drugi umesto njega. Neki potpono „Anoniman“ tip. Bilo je toga u istoriji dosta, da jedan radi a drugi slavi. K’o onaj zlotvor Ajnštajn i ono naše jadno čeljade iz Kaća.

            A Agata Kristi? Pa toj je više od pola familije radilo u Skotland Jardu, jer samo tamo je mogla da čuje onako zakukuljene priče kojima su policajci u dugim noćima dežurstva jedni druge lagali ne bi li i sami sebe fascinirali sopstvenim detektivskim umećem. I zašto se to uopšte zove Skotland Jard, kada nema blage veza sa Škotskom. To je valjda zbog ravnopravnosti njihovih naroda i narodnosti. Nije ni važno. Elem, tu Agatu kad pročitaš.... ustvari kada počneš da čitaš, posle dve glave (dve glave teksta) moraš da se vratiš na početak prve, uzmeš olovku i papir i počneš da pišeš imena i crtaš stablo kojim su svi oni povezani, a kad završiš shvatiš da se ona izgubila još u prvoj polovini knjige ali onako tvrdoglava nije htela da odustane nego je terala do kraja misleći da će se iskobeljati iz sopstvene kuhinje u kojoj joj je sve živo zagorelo. Ali ljudi čitaju njene knjige.... A zašto?!.... Pa valjda vole kad ih tako zatrpaš gomilom vunice iz koje ne mogu da se ispetljaju sami nego čekaju nekog da im to rasplete. Ko će ih znati.

            Mada.... Agata je bar nešto i petljala, ali onaj Hemingvej što je imao ime kao Če (Gevara).... Ta ispičutura koja je umalo izazvala kubansku krizu i koji je više voleo žene, klopu, lov, ribolov, putovanja i još svašta nešto od klasičnog pisaćeg stola (pa nije baš bio blesav), je gušio svojim piskaranjem o svemu i svačemu. Taj se, kao i moja žena, u sve razumeo. Ono jeste da ga je bilo u svim ratovima koji su u svetu vođeni tokom 20. veka, sem Vijetnamskog i Iračkog (i to zato što je samog sebe puškom sprečio), ali onda je trebao da bude oficir pa da piše dnevne zapovesti, a ne kiselkasto-slatkasto-ratno-turističke melodrame kao stvorene za ekranizaciju uz neizostavnog Gari Kupera i naravno Ingrid Bergman. Čudi me da se i Džon Vejn nije tu negde uvalio?! Možda u nekoj verziji „Poštanska kočija kroz snegove Kilimandžara“. A, onda onaj njegov „Starac“ što je živeo pored mora.... Kao da ga je pisao lik iz „Barske mušice“ koga odlično igra Miki Rurki. Ili tako neki sličan.

            Pa onda ruski klasici?! Svaki roman je kao zbirka svih velikih kuvara sveta. Ko će to da pročita?! Jedna radnja traje kao sedam epizoda neke kraće turske serije. A knjiga.... pa ja sam mislio da se to nikada neće ni završiti. Onda kada su nas u srednjoj školi terali da čitamo „Rat i mir“, „Anu Karenjinu“ ili „Braću Karamazove“ ja sam mislio da ću celu mladost provesti nad knjigama ruskih zanesenjaka i njihove psihološke teorije da je čovek vrlo kvarno biće koje misli samo na sebe. Pa na koga bi drugo?! Ali oni udare po tekstu k’o po širokoj ruskoj ravnici kojoj nigde kraja nema a ti sumanuto prevrći strane nadajući se da je na sledećoj kraj odeljka koji čitaš poslednje dve nedelje. Lako je njima bilo. Odvališ 5-6 godina u Sibiru, revidiraš stavove i naravno počneš da pišeš k’o sumanut, jer si shvatio da nisi ni đokista ni mikista ni nihilista nego da samo ti znaš šta si a drugi neka posle u školi lupaju glavu o tome šta si napisao da jesi. A vremena.... kol’ko voliš. Oni su ga bar imali. Oni jesu ali mi.... ni približno toliko! Pa mi živimo 140 na sat. Dobro su se Amerikanci setili pa izbacili ta komprimovana izdanja po principu - piši svaku osmu reč.... i niko ništa nije primetio. Bar ne u Americi! Ma ne bi ni kod nas!

            Kad sam spomenuo nas, ne mogu da preskočim i naša piskarala. Recimo.... onaj Lalić. Mihajlo Lalić (ovo mu sad dođe k’o Bond - Džems Bond). E, taj Lalić nam se krvi napio u srednjoj školi. On i njegova „Hajka“ i „Lelejska Gora“ sa onim perverznjakom Ladom Tajevićem koji nije izdržao ni par meseci apstinencije dok je vrludao po tim šumama i gorama pa je skakao na krave i ovce, bilo da su žive i na paši, bilo da su nedavno „umrtvljene“. I takvi su nam posle pisali ustav i bili raznorazni sekretari što partije, što raznih izvršnih v(ij)eća i donosili prve seksualne slobode. Dobro, bar nas je Mihajlo upozorio za kim ćemo posle žaliti kada dođu još i gori od njegovog Lade.

            Zamalo da zaboravim Titovog pajtaša Krležu. Taj nikad ustvari nije prežalio što se Austrougarska raspala, pa više nije mogao lično da pijucka kaficu sa Glembajevima. Ili ga je u taj retrogradni stav naterala srpska vojska koja ga je kao sumnjivog dobrovoljca vratila u Austrougarsku, a tamo je opet zauvek ostao srpski špijun. I onda ni tamo ni ovamo. E pa ne ide politika i pisanje. Ili pišeš ili si poslanik. Čim to izbrkaš jedno od to dvoje si prefarbao masnom farbom koja se teško skida. Zato smo jedva i preživeli njegovu „Baraku“ i „Filipa Latinovića“ i „Vučjaka“. Dobro.... što se mora nije teško pa ni čitanje Krleže. Ili ipak malo jeste?!

            I baš zato me sve ovo tera na pomisao da i nije teško biti književnik. Pa ako je, kako kažu, Hemingvej svugde vukao pisaću mašinu sa sobom, zašto ja ne bih mogao lap top?! Jedina opasnost bi bila da mi se izbriše fajl u „Vordu“ a da nisam napravio kopiju. Da.... Možda su pisaće mašine ipak bile bolje? Mislim da žena ima jednu staru, pa ne moram da je kupujem. Papira imam.... samo malo daktilografiju da uvežbam i....

             

General Ante, general Mlađa i „Preljubnici“ na Pinku

            Gledam u petak TV.... šaram po programima.... i slučajno vidim na HRT, okupila se neka gomila ljudi. Ogromna, nepregledna, zbijena.... a u isto vreme radosna, nasmejana, srećna.... kao mi kada smo na Futoškoj ulici čekali da prođe Tito kada ide u Karađorđevo da rešava strašno važne probleme koji su se ticali naše politike aktivne i miroljubive koegzistencije, i jede Karađorđevu šniclu, koju je najviše obožavao voleći je.... samo mu je ponekada malo teže silazila niz grlo.... valjda zbog imena. I mada nisam neko ko baš ne veruje u reinkarnaciju, iako se to kosi sa Hrišćanstvom čiji sam redovan član, malo mi je bilo glupo da pomislim da se Tito reinkarn..... jebem li ga, ne mogu da izgovorim, pa onda, po Vuku, ni da napišem, vraća u SFRJ. Pardon, u Hrvatsku. A na TV, doduše bez zvuka, činilo mi se kao da kliču.... baš ono.... „Tito - partija - omladina - akcija!“. Ne budem lenj, pojačam malo TV. Ali opet ne razumem. Pojačam ga na pola.... da trešti.... Čujem spominju nekog Antu i Mlađu i kliču kako ih vole. Pomislim na Gotovinu i Markača i mislim se.... samo vi vičite.... oni sad igraju domine sa Vojom Vojvodom i psihijatrom Radovanom i to veoma ostrašćeno podeljeni na „naše“ i „njine“. I nećete ih skoro videti, sem na TV, pa makar vikali do jutra. To je ipak Haški sud.... simbol nezavisnog i nepristrasnog sudstva, pravde i zaštite ljudskih prava.

            I krenem da prebacim na moju veoma obožavanovoljenu „Pink“ TV, jer je trebala da počne emisija „Preljubnici“ koju uvek gledam sa ženom i uvek se posvađamo jer se ona, kao, zgražava koliko su primitivni ti što nalaze druge partnere, a ja se oduševljavam njihovom nepreglednom seksualnom slobodom koja prosto kipi iz emisije. I samo krajičkom oka učinilo mi se da iz aviona koji je na HRT sleteo na aerodrom izlazi drug general Ante Gotovina, ali TV je već prebacio na „Pink“ i već smo u sceni u kojoj sve prašti jer neka debela iz Velikog Gradišta tuče nekog jadnika što je pored nje našao jednu.... pa za nju svakako avion ribu, koja se i meni svidela. E sad, gledao bih ovo, ali mi ona slika na delić sekunde neda mira.... Otkud Ante u domovini za koju se borio i krvario, kad bi trebalo da je u Holandiji i da udiše svež morski vazduh koji se iz obližnjeg Severnog mora uvlači u cakum-pakum sređene ćelije mardelja u Ševeningenu. Nisu valjda ovi iz uprave zatvora već počeli da ih puštaju na vikend? Pa nisu valjda ludi?! Ako Voja, Radovan, Ratko i onaj magacioner.... Hadžić.... u isto vreme dođu na vikend u Srbiju, razjebaće nam svu staklenu ambalažu u koju smo upakovali ovu govnjivu demokratiju, pa kad se sva ta govna rasprše po nama izgledaćemo k’o onaj klinac iz filma „Milioner iz geta“ što je propao kroz klozetske daske direktno u govna. Ma da.... sigurno mi se učinilo.... al’, reko, ’ajd da vidim.

            Prebacim oprezno, bojažljivo.... sve misleći da je za vikende ipak rano. Pa tek što su otišli.... čini mi se! Međutim.... vidim.... Ante - ante portas.... (mislim na vrata aviona). Ma sigurno je neki stari snimak, mislim se, verovatno kad su ga ispraćali.... A onda se setim da su njega uhvatili.... ili se beše i on sam predao?!.... na nekom ostrvu negde.... u Atlantiku, valjda?! Pogledam još jednom.... On je! Izlazi i maše a ovi iz mase u delirijumu! Vrište, ciče, aplaudiraju, kose čupaju.... Sagledam ja situaciju još jednom, jer sigurno mi je nešto promaklo. Okud bre Ante u Zagrebu.... a i Mlađa Markač je tu.... ma nemoguće. A da ga nisu možda ovi iz Haga isporučili nama, pomislim, pa je on ustvari u Beogradu.... mislim.... na Surčinu.... ili Tesli.... šta god da je?! A masa došla da protestvuje!.... Što da protestvuje?!.... Pa otkud ja da znam zašto.... Pobrkali ga s Papom ili.... ko zna. Kao da je čudno da se kod nas protestvuje zbog nečega?! Mada, niti mi ovo što vidim liči na Surčin, niti oni protestvuju. Kliču oni Anti i pomalo Mlađi sve se ori i odzvanja po celom okoloaerodromskom lendskejpu. Saslušam malo.... spikeri kažu: „Oslobođeni oslobodioci Hrvatske i vratili se u domoljubnu domovinu“! Nije mi jasno?! Pa pre neki dan.... ustvari, prošle godine, je Ante dobio 24 a Mlađa 18 godina robije. Kako sad oslobođeni?! Pogledam još malo, prebacim na naše kanale, kojima ne verujem ni koliko je sati.... kad i tu - isto!? Pušteni ljudi! Mašu masi i ona maše njima!?

            I onda shvatim. Pa da.... Ljudi u Hagu su shvatili da su pogrešili, da su Ante i Mlađa vodili oslobodilački rat za domoljubnu domovinsku grudu, da su usput oslobodili i oko pola miliona Srba koji su živeli u Hrvatskoj, praktično u getu, i da su svi oni nakon toga slobodno došli u Srbiju gde i danas slobodno žive. Da su sve to vreme, kao operativni komandanti, najviše vremena posvetili zaštiti ljudskih prava i da su svi ti Srbi pod jakim obezbeđenjem, tako da nikome nije smela da zafali ni dlaka a kamoli glava, sprovedeni i prevezeni o trošku Hrvatske Vojske sve do granice sa.... umalo Rumunijom. Ja sam sve to sve ovo vreme znao, ali ne smeo da kažem.... ubiće me neko ovde u ovoj primitivnoj zemlji divljaka na brdovitom Balkanu što se zove Srbija. I odmah, istog sekunda, sam odlučio.... Ja ću od sada biti Hrvat. Jebeš ti to, velika je to stvar! Uvažava te, poštuje i ceni ceo zapadni, a to znači civilizovani, napredni i slobodni svet, priziva te sebi u EU, NATO, Savet Evrope, Udruženje perača prozora u slobodnom svetu i mnoge druge institucije kojima samo ime govori koliko su velike i značajne za očuvanje demokratije, slobode i ljudskih prava. Sem mene u Hrvate ću prevesti i ženu i decu.... Doduše ženu ne moram. Ona je već tamo. Rekao sam im: „Pakujte se, idemo u Hrvatsku da živimo kao slobodni i dostojanstveni ljudi“. I onda krenem da napišem oproštajni post svim mojim blogerašima.... mada.... i onu su, sa moje, sada već hrvatske strane gledišta, obični Srbi (većinom) pa samim tim i zločinačka rulja koja podržava one njihove monstruozne koljače što su ostali u Hagu.... pardon.... Den Haagu (odmah sam uvideo da pišem kao Srbin i ispravio grešku). Ako je tako, a tako je, šta da im uopšte i pišem?! Ionako neće shvatiti. Ne dopire to do njihove svesti! I zato.... u kola i pravac Batrovci.... pardon.... Lipovac! U slobodu i slobodni svet. Dosta mi je života u ovom logoru. Živeo Ante.... živeo Mlađa.... živeo Obama.... živeo OlanD.... Sloboda Kosovu i Kosovarima.... Živeo slobodni Sandžak i Sandžaklije.... Sloboda Vlasima.... a da.... oni su još gori od Srba.... Sloboda svim potlačenim i ugnjetavanim narodima od strane imperijalističke Srbije koja želi da zagospodari svim prostorima od Egejskog do Atlantskog mora.... okeana. Dosta je bilo.  Odlazim odavde! Odmah!

"Trebalo bi da bombardujete Srbe"
(Papa Jovan Pavle Drugi - Reči upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru)

"Srbi su zločinački dupeglavci". (Ričard Holbruk, Klintonov emisar u Jugoslaviji. Njujorker, 6. novembar 1995). "Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista". (Izjava Žaka Širaka, predsednika Francuske, juna 1995. povodom sastanka Šefova vlada država članica EU) "Vodićemo protiv Srba rat - diplomatski, ekonomski, politički, propagandni i psihološki". (Džejms Bejker, državni sekretar SAD, na američkoj TV, jun 1992)

"Što se Srba tiče. To je danas jedan bolestan narod".
(General Žak Kot, bivši komandant UNPROFOR-a u Bosni i Hercegovini, Vojni mesečnik Difens nacional, jun 1997, Pariz)
 

POSEBNI DODATAK:

Ante Gotovina ratni zločinac.... ma nemoguće! 

            Pošto sam shvatio da je veliki vojskovođa, humanista, strateg i filantrop Ante Gotovina najzad pušten iz zatvora, počeo sam da se pitam kojoj budali je uopšte palo na pamet da tako divnog čoveka nazove: „ratni zločinac“ ili po našem „war criminal“ i da mu zbog toga još i sudi?! Iskopam malo po Guglu (jer mi žena nije bila kod kuće.... da je bila tu ne bi mi trebao Gugl...) i otkrijem da mu je epitete „ratni zločinac“ odnosno „war criminal“ prilepila Karla Delponte?! I tu se prosto prenerazim! Karlica.... Anti?!? Tamo ona, tamo njemu.... da je ratni zločinac, odnosno na njenom nematernjem ali svakako voljenom jeziku - war criminal?! Bio sam duboko razočaran.... priznajem. Ja sam mislio da je za nekog ko je ratni zločinac, tj. war criminal, iako to Ante sigurno nije.... pa bar za njega je jasno.... zadužen kod nas u Srbiji onaj takođe divan čovek.... lep, visok, crnomanjast, sa bujnom plavom kosom.... kako se beše zove.... eh da..... Bruno Vekarić. Taj čim čuje reč ratni zločinac ili war criminal, stane u „aport“poziciju, kao lovački pas, usredsredi se na jednu tačku, fiksira je i krene u poteru za tim nekim ko je.... ratni zločinac, war criminal, i sve tome slično i ne odustaje dok ga ne kepčeruje.... na našem - ćorkira. I nema veze da li je ratni zločinac naš, vaš, njihov ili zajednički.... Bruno ne pravi pitanje.... war criminal je war criminal, ratni zločinac je war criminal, war criminal je ratni zločinac a ratni zločinac je ratni zločinac! I nema tu trte-mrte! On je uvek mrtav ozbiljan. Posebno kada je u pitanju ratni zločinac srpskog porekla. Jer kao što znamo i kod Tita je Srbin hvatao Srbina koji je ratni zločinac, a Hrvat Hrvata koji je war criminal (Hrvati su zbog skorog ulaska u EU već prešli na Esperanto-hrvatsko-engleski) i to se pokazalo najpoštenijim. Kao ono: „ti sečeš a ja biram“. Mada.... ni za samog Bruna nisam siguran šta je, pa tako ne znam da li se može reći da kada uhvati Srbina koji je ratni zločinac, da je uhvatio „svog“ ratnog zločinca ili samo srpskog? Ili je hrvatski ratni zločinac, pardon, war criminal, njegov?! Ma dobro.... nije ni važno.... važno da je uhvaćen ratni zločinac, odnosno war criminal.

            I kao što rekoh na početku, veoma sam iznenađen čimbenikom da je Karla.... naša voljena, jedina, umiljata, nasmejana i uvek vedra i vesela Karla DelPonte Felipe-Kaetano-Lopez-Gonzales-Martines označila našega Anteta..... tog čoveka velikog srca.... uprla prstom u njega onako krhkog i tananog i dreknula: „Hvatajte ga, on je ratni zločinac i najgori war criminal posle Šešelja, Hadžića, Šljivančanina, Milutinovića, Ojdanića, Stojiljkovića, Plavšićke, Babića, Gvera, Krajišnika, Perišića i ostalih srpskih krvnika koji se pravnim jezikom nazivaju: ratni zločinac, war criminal, le criminel deguerre, военный преступник, vojnový zločinec, militokriminala, kriminel lufte, פושע המלחמה, مجرم حرب, 戦争犯罪人, 戰爭罪, bellum criminaüs, criminal de război i još raznim drugim jezicima svetskih ali bratskih naroda i narodnosti. Ali brzo sam shvatio.... Pa Karla je znala da Ante nije ratni zločinac a još manje war criminal, pa je u dogovoru sa sudijama haškog suda podigla tu nepravednu optužnicu da je on ratni zločinac, znajući da će sudije skoro jednoglasno reći: „Ne.... on nije ni war criminal ni ratni zločinac.... naprotiv.... on je sve upravo suprotno od tih užasnih reči ratni zločinac iliti warcriminal“. I neće samo reći, nego će i dokazati da Ante nije ratni zločinac (war criminal) nego veliki domoljub, heroj, domobran, grudobran, zemljobran i pre svega veliki, veliki čovek.... i to hrvatski čovek. Fantastično! Kakav strateško-taktičko-genijalni manevar Karlice Pontice. Fenomenalno. A primetio sam ja da je ona svaki put kada bi za njega rekla da je ratni zločinac ili war criminal pomalo zastala, brada bi joj zadrhtala a u oku bi joj se pojavio neki čudan majčinski sjaj.... Mogu samo da zamislim koliko je za nju bilo teško da prevali te reči preko usta: „ratni zločinac“ i „war criminal“. I to nebrojeno puta. Ali.... došao je i čas kada je pravda trijumfovala i za nju i za ceo slobodni svet! Ne!.... Ante nije ni ratni zločinac ni war criminal.... i to je dokazano celom svetu. I ja sam odahnuo, i svi smo odahnuli. I ceo svet je odahnuo. Konačno je svugde obelodanjeno i opštenarodno prihvaćeno: Ante nije ratni zločinac, a nije ni war criminal, ma šta to na engleskom značilo. Najzad je došao kraj svim mukama.