Pre nekog vremena ovaj govor ove
hrabre ali miroljubive, smele ali koncentrisane, stroge ali pravedne profesorke
UB (to vam je Univerzitet u Beogradu.... ko ne zna) je baš dobro ustalasao
uznemirenu i ključalu, intelektualnu i neintelektualnu, pametnu i glupavu
javnost Srbije. A kako sam naknadno čuo i šire.... a i duže. Sad.... Rajna ne
da im ga je skresala.... nego im je
jebala kevu. Napušila je ’ladno sve one na čijem sam mestu ja želeo da budem. Ranije.... dok Rajna to
nije rekla. Ali čim je ona to reknula.... ja sam se odmah predomislio i
promenio misli sopstvenog razmišljanja. Mada.... pomalo, ja i dalje želim da
budem jedan od tih skrndžusa koje je ona s pravom spomenula na toj.... apsulutističkoj večeri. Ako se posle
toga bilo kome tamo uopšte i večeralo.... izuzev, ako nisu služili puding od
vanile ili onaj crveno-treskavi američki mejpl-žele. Zašto? Pa zato što je ona
svima njima toliko digla nivo samopouzdanja, smopoštovanja i samorazumevanja da
su svi muškarci momentalno doživeli erekciju neviđene tvrdoće udova.... kao da
su zunuli tri kamagre odjednom.... a ženski deo kao da je popio po celu flašicu
one mušice.... španske valjda.... tako da više niko o ničemu nije mislio
sem.... a, ne može se. Mislim.... nema smisla.... adolescentsko veče je. Čast, kodeks, poštovanje, moral, znanje,
imanje.... to je ono što je falilo Srbiji. E, sad ga ima. Donela joj Rajna.
Prema tome, ako su svi čuli, stvar je rešena. Možemo da se vratimo svi na svoje
radne zadatke..... mi svaki na svoj pos’o a Rajna na svoj fakultet gde će
nastaviti da štancuje mlade koji će imati samo te uzvišene osobine. Kao što su
ih imali i imaju ovi što su s njom studirali ili oni koji su posle nje
studirali na UB i ostalim Un. A i oni ranije. Samo kad se setim tih gromada moralno-stenovitog
karktera što su završili razne univerzitete visoko-obrazovnih fakulteta u
Srbiji. Da probam da se setim....
Aleksandar Vučić, Aleksandar
Vlahović, Ivica Dačić, Mlađahni Dinkić, Aleksandra Jerkov, Vuk Hamović, Milan
Beko, Milovan Drecun, Dragan Đilas, Nenad Popović, Milija Babović, Radoman
Božović, Dušan Petrović, Miroslav Mišković, Dragan Šutanovac, Čeda Jovanović,
Oliver Dulić, Zoran Anđelković (poznat i kao Baki), Nenad Čanak, Velja Ilić,
Saša Dragin, Miloš Aligrudić.... jel’ dosta? A to je samo mrvica..... od
ubuđalog starog hleba. E, da.... bilo je tu i nekih sjajnih folk pjevačica - umejtnica i pevača - umetnika i nekih drugih samozvanih dramosera
za koje je Majna.... ili Rajna, lepo rekla da su samozvani. Ali njih nećemo
nabrajati.... da im se ne zamerim. Doduše, bilo je i vlasnika onih silnih
hiljada građevinskih kvadrata, firmi i jahti.... ali to je samo slučajnost....
izuzeci koji potvrđuju Rajnino pravilo o ozbiljnosti univerziteta na kom ona
predaje.... i bavi se naučnim radovima. Zadržale su se tu sve one visokomoralne
odlike još sa fakulteta iz Titove Jugoslavije.... ili tu nekako odmah posle
Tita. A i posle Tita je, kao što znamo, bio Tito. Kad se samo setim.... još dok
su ljudi iz moje generacije studirali, uhvat’lo (narodna milicija, naravno)
neke profesore sa Fakulteta u Novom Sadu da su bili malo popustljiviji prema
nekim kolegama studentima.... bilo im ih je žao pa su za nekih par stotina
dinara, ili maraka.... ko je skuplj’o marke, čisto zbog običaja, puštali te
kolege da polože ispite kod kuće. Da i ne dolaze na fakultet. Preko interneta
valjda. Mi smo u Novom Sadu imali internet još 1987.! Ako ovi iz Beograda
nisu.... ko im je kriv. Hapsilo je
to tada skoro sve redom, držalo u pritvoru.... i na kraju pustilo. Bile su to
samo glasine.... rekoše posle svega. Najviše glasina je bilo na „Vekšu“ i
„Difu“, ali i još po negde. I najviše glasina je stizalo od onih stranih
studenata.... iz Grčke, mahom. I to uglavnom u markama.... nemačkim. One su
tada bile najpopularnije kod profesora koji su se, kao što sam i rekao, iz hobija
obično bavili filatelijom.
Numizmatikom nešto ređe.
I upravo iz te hobi-ideje iznikli su
kao iz pepela temelji za novo visokoškolstvo u Srbiji danas. I na njima i
stoje. Uspravni, gordi, stasiti, jaki i nesalomivi. A iz tih temelja,
temeljčiće su gradili i novi sve uspešniji privatni fakulteti, univerziteti i
akademije. Sve sem vojne.... nju još nemamo u privatnom vlasništvu, ali.... sad
kad se i vojska privatizuje.... logično će biti da i vojne akademije budu
privatne. Nego.... kao što sam i rekao.... ti privatni fakulteti su isto sjajna
stvar. Jes’ da se plaćaju, ali.... doduše sad se i ovi gde Majna-Rajna-Dunav-Tisa
radi plaćaju, pa i nije neka razlika.... a na ovim privatnim sigurno više
naučiš kad plaćaš profesore koji su već plaćeni na državnom pa predaju na oba.
Sigurno na privatnim predaju samo iz ljubavi prema obrazovanju..... novac
sigurno nije u pitanju jer već imaju plate na državnom.... a šta će im višak
para. Od viška para uvek zaboli glava. Moju ženu posebno. Ma dobro, boli nju i
bez para.... trošimo onaj „Ketanol“ k’o
nekad davno onaj pepermint. Samo.... ljudi su zlobno maliciozno pokvareni. Eto,
pre neki dan sedimo kod mene na terasi i pričamo..... bezveze.... o nekim
ribama iz srednje škole što su..... ma dobro, nije važno.... i u toj priči
stignemo i do obrazovanja, a onda i do Rajne. Ne reke u Nemačkoj nego do
profesorke. I jebote, napadoše je svi jednoglasno.... te intelektualna
segregacija, te elitizam, te kultur-snobizam.... pa još kažu da je nivo studija
njenih studenata i onih koji su studirali.... recimo 1972 k’o dupe i oko.... Ja
mislio u korist ovih njenih, a oni kažu, jok.... onih iz ’72. Pa su je onda napali da su više od pola ispita isti ti
njeni studenti položili na „gurku“.... a i za ostale se ne zna kako su, a ona
kliče „VI STE PROFESORI“! Kome?! U čemu se oni uopšte
razlikuju od studenata sa nekog „Megatrenda“?.... urlikali su i napadali mene
k’o da sam je Majna.... ili beše Rajna. Sad.... ja sam je branio kol’ko sam
mog’o, ali.... ne mo’š ti tvora ubediti da ne prdi. A posle se mislim.... ma
boli me uvo za tu Majnu.... još da mene ljudi zamrze čerez nje i njenih
stavova. A i ko zna ko joj je uopšte to i napis’o? Taj govor, mislim. Otkud
znam da i ona nije neki pi-ar koji
spominje u tom svom govoru..... sad više ne mogu da se setim ni zašto. Pusti budale. Nego.... zvao me jedan
drugar koji je.... recimo, jedan od rukovodilaca na jednom privatnom
fakultetu..... Kaže.... mogli bi da završimo da i meni ubodemo jednu diplomicu
za Biznis-menadžera. Pa.... što da ne.... još jedna diploma nije na odmet.
Nikad ne znaš kad će ti zatrebati.
Нема коментара:
Постави коментар