Novi Episkop Jegarski u Novom Sadu

            Juče je u Sabornoj crkvi Svetog Georgija u Novom Sadu i zvanično za Episkopa Jegarskog postavljen Jeronim Močević, monah manastira Kovilj, u kom je boravio od 1990. godine i čijem je obnavljanju dao veliki doprinos. Zamenio je Episkopa Porfirija koji je postavljen za Mitropolita Zagrebačko-Ljubljanskog. Episkop vikarni (pomoćni) Jeronim je izuzetno obrazovan čovek. Nakon studija Bogoslovije u Beogradu postdiplomske studije je završio u Rimu, na Papskom orijentalnom institutu. Govori šest jezika, ne računajući maternji. Sve jezike je usavršavao u zemljama gde je taj jezik i službeni. Teško da bi se za njega moglo reći da je „proguran na brzinu“. Sveti Arhijerejski Sabor SPC je napravio dobar izbor, jer nije lako naslediti takvog čoveka kakav je sadašnji Mitropolit Porfirije koji je zaista mnogo učinio da manastir Kovilj zasija punim sjajem i postane jedno od njvažnijih mesta okupljanja pravoslavnih vernika u Srbiji, i neće biti ni malo lako održati taj nivo koji je postigao Porfirije. Ali, ja ne sumnjam u sposobnost i spremnost novog vladike Jegarskog da dostigne i možda i prestigne svog prethodnika bez obzira na zlurade komentare da je „Papski vladika“. Da li će stići i da bude predsednik Republičke Radiodifuzne Agencije nije toliko ni važno. Svedoci smo da medijima u Srbiji niko ne može stati na rep, da mogu da rade šta hoće, i da Episkop Porfirije nije mogao sankcionisati nikoga. Čak su neki pokušaji ispali kontraproduktivni. Pokušaj kažnjavanja TV „Pink“ je prošao dosta neslavno... uz klasičnu floskulu koja ide uz poznati scenario; „Neće nama onaj pop određivati šta ćemo puštati na našoj televiziji?!“

            U Sabornoj crkvi u Novom Sadu prisustvovao je veliki broj gostiju iz Srbije ali i iz inostranstva i to uglavnom sveštenih i visoko sveštenih lica od kojih su mnogi učestvovali u samom činu rukopoloženja koje se preko razglasa moglo čuti u Zmaj Jovinoj i nekoliko okolnih ulica. Sve je bilo veoma svečano i dobro organizovano uz veliki broj ljudi iz obezbeđenja Eparhije Bačke koji su bili vidno obeleženi. Doduše, na bočnoj kapiji porte Saborne crkve su stajali momci koji i nisu izgledali baš tako pitomo, mada ne mogu da kažem da nisu bili ljubazni. Na sva pitanja su spremno i ljubazno odgovarali i upućivali ljude na glavni ulaz crkve koja i nije bila baš krcata. Ali na sve strane su stajale table da je zabranjeno snimanje, fotografisanje, pa čak i prilaz mobilnim telefonima? Sve se dešava samo dan pre „parade ponosa“ zbog koje je SPC napadana dosta grubo zbog komentara koji je dala povodom sad već „tradicionalne“ manifestacije LGBT populacije ili, kako bi narod prostodušno rekao, parade pedera i lezbejki. Nemam nameru nikoga da vređam... to je prosto terminologija koja se kod nas najviše koristi. Možda je to razlog dosta ozbiljnom obezbeđenju koje je meni izgledalo malo neprimereno događaju koji se odvijao. Nabildovani momci, mnoštvo nepolicijskih polu-uniformi i naravno... gomila skupih automobila. Čak i ja koji relativno redovno odlazim u crkvu i trudim se da posvetim što više pažnje duhovnom delu čovekovog bića sam bio malo... preneražen.

            Preneražen i nije možda prava reč. Pre bih rekao postiđen. Postiđen jer često branim stavove crkve, koji su po definiciji kruti i konzervativni, ali to je najstarija organizacija kod nas pa je i za očekivati da bude takva. Ne očekujem da se vladike voze Floridom, kao sada već pokojni prvi predsednik čuda od države koja se zvala SRJ, Dobrica Ćosić... ako se sećate... Mada... ako su sveštenici u pitanju... zašto da ne? Ali i za vladike postoji mnogo primerenija klasa vozila kao ljudima koji su predstavnici crkve, od onoga što se juče moglo videti u blizini Saborne crkve u Novom Sadu. Iz tih kola više-srednje i više klase su izlazili ljudi u mantijama o kojima bih ja trebao da imam drugačije mišljenje od onog koji oni svojom pojavom reprezentuju. Veliki broj njih je imao i svoje vozače. Nisam mogao a da se ne zapitam; da li iko od njih razmišlja šta o tome misle obični ljudi koji mesec dana rade za 30 hiljada dinara? Za te pare jedva da se mogu kupiti dve solidne gume za ovakav tip kola. Svi Episkopi (vladike) se u pravoslavnim crkvama biraju iz monaštva. Pri činu postriga, odnosno prijema u monaško bratstvo, monah se zaklinje na vernost, poslušnost, bezbračnost i siromaštvo. Dobro, siromaštvo u ovom slučaju ne treba da znači život u starim ritama i krpama i provođenje vremena u nekim straćarama. Ali kupovati Mercedese E, pa čak i S klase, BMV, Audije, nove Pasate, Opel Insigije i još mnogo drugih skupih kola koja su se juče mogla videti u centru Novog Sada je daleko i od skromnosti a ne od siromaštva. Mnoge visoke crkvene glave su se, na očigled velikog broja vernika, baš pogordile. Ne znam zašto se onda čude oštrim reakcijama javnosti kada daju saopštenja, posebno ona u kojima oni pozivaju na uzdržanost i skromnost? A... gordost...? Beše li to prvi i najveći smrtni greh? Ili sam možda ja pobrkao redosled? Ako jesam, molim te Bože, oprosti mi. Oprosti i meni i njima.