Kohabitacija. Ko o čemu u poslednje
vreme, svi o kohabitaciji. Pitam ženu jel’ zna šta je to, kaže da joj je
poznato ali da ne zna pravo značenje. E jebiga, ako ona ne zna onda niko ne
zna. Za svaki slučaj odem do rečnika (u kući, ne u biblioteci) da nađem nešto. A
posle toga i na „Vikipediju“, za svaki slučaj. I nađem nešto. To mu ga dođe kao
neka vrsta druženja ljudi koji nisu u srodničkim vezama ali su zajedno zbog emotivne
ili seksualne veze. U jebote. Pa mi smo onda skoro svi u kohabitaciji. Tako posmatrano, jedino muž i žena koji ne rade
one stvari nisu u kohabitaciji. Pa.... kad malo bolje razmislim.... možda onda
to i nije tako raširena pojava?! Bar u ovim godinama.... a i na dalje. A onda
razmišljam.... kako će to da izvede Drug Toma sa Drugovima Ivicom, Borisom i
Čedom, ako im se u međuvremenu ne pridruži i Drug Mlađa(n). A tek kad u to
karanje upadnu i stari čika Jova i debeli Palma koga će verovatno, zbog
njegovih zanosnih oblina, svi vatati ne bi li sebi stvorili sliku nekog ženskog
tela u glavi. Doduše upadaće tu i oni koji ne da ne moraju sebi da prave tu
žensku sliku, već će ih najviše paliti upravo ovakvo društvo.... Ko?! Pa....
šta ja znam.... neki iz Izvršnog Veća.... Vojvodine - naravno, pa.... neki čija
stranka ima manje članova nego moja porodica.... a možda ni bivšem predsedniku
neće teško pasti miris svih tih muških tjelesina.
Naravno za tu kohabitaciju su
odjednom svi postali zainteresovani iako je bivši Drug Predsednik implicitno
(to mu ga dođe nešto kao direktno) rekao da mu se smučila do kraja života još u
prošloj kohabitaciji sa Kiselim (to je onaj što je sad protiv svih). A njega ne
voli još od kada je Kiseli kao mladić dolazio kod njegovog oca (dok je Drug
Predsednik bio mali) a nije mu svaki put doneo čokoladu „Seka i braco“ od 100
grama ili bar onu malu „Životinjsko carstvo“, a i uvek je imao taj ravnodušni i
opušteni izraz lica koji se gubio u daljini. E pa ako je bivši Drug Predsednik
zamrzeo tu kohabitaciju, ne shvatam zašto joj se ovi sada raduju. Da nisu u
međuvremenu svi pomalo zastranili?! Ili smo mi; stoka, fukara, raja,
svetina.... možda malo zastranili?! Mada ne znam zbog čega bi?! Pa bar smo u
poslednje četiri godine skoro svi sasvim solidno
živeli. Mislim.... možda je bilo malo gore nego u one prethodne četiri
godine, ali.... uvek su prethodne bolje od poslednjih, pa su ljudi verovatno
zato nezadovoljni mada definitivno nemaju razloga za to. Skoro ni jednog
razloga. Bilo je par sitnica..... možda?! Teško da mogu da ih se i setim....
Dobro.... padaju mi na pamet neke
zaista minorne stvari..... Šiptari su sebi priznali nezavisnost..... ali šta im
to vredi kada im mi to nismo priznali, a sve dok im mi to ne priznamo ni oni
sami sebe nisu priznali i džabe im sva druga priznanja jer i sva ta druga
priznanja ne vrede ništa bez našeg priznanja. Pa to je bar jasno. I šta je još
značajno bilo u te prethodne četiri godine?.... Otpuštanja radnika su svedena
na minimum, odnosno svega 400 hiljada ljudi je ostalo bez posla što čini svega
6% ukupne populacije u Srbiji.... a to je potpuno u granicama normale i za
druge velike zemlje sveta kao što su Sudan, Angola, Kongo, Čad, Pakistan,
Indonezija i mnoge druge. Bar kada je broj ljudi u pitanju, a procenat.... pa
nije ova poslednja vlada kriva što nas ima jedva devet miliona i to sa onima
što su sami sebe priznali u za nas nepriznate. Zatim, u ekonomiji i privredi
takođe nije došlo do nekih velikih pomaka.... Dobro.... jesmo sa drugog mesta u
regionu pali na poslednje, ali naš region je izuzetno mali.... svega desetak
zemalja. Kakvo je to merilo?! Možeš misliti! Biti iza Bosne, Albanije,
Makedonije, Moldavije....?! Pa to su bre ozbiljne države i nije mala
zajebancija s njima stalno držati korak. Znate li vi kol’ki su njihovi koraci?!
Veliki je to pritisak na nas....
skoro kao na Đokovića u Rimu. Ili Madridu.
Vrlo je važna činjenica i da smo
pokušali da smanjimo spoljni dug, samo.... nismo
uspeli! Nešto smo morali i da pozajmimo da bi ostali na sjajnom poslednjem
mestu u regionu. Ali ne puno. Možda petnaestak milijardi Evra. Možda i nešto
više, ali.... to i nije tako bitno. Uostalom prethodna vlada je uspela da vrati
svega 2 milijarde pa je ovoj poslednjoj 2007. ostavila čak 9 milijardi duga. A sa
9 doći na 24-25 milijardi za 4 godine.... pa zar je to rasipništvo?! Doduše
neki nedobronamerni subjektivni objekti tvrde da je realan dug čak duplo veći
od zvaničnog, ali samo njihovo ime (nedobronamerni) govori o njihovim namerama.
Osim toga, svakako je pravi pokazatelj domaćinskog ponašanja ove poslednje
nekohabitacione vlade i stabilan kurs Evra. Sa 80 dinara Evro je došao do samo
115 dinara, što je svega 35 dinara za čak 4 godine!? ’Ej?! Trebalo je to i
održati i izdržati. A neke ptice zloslutnice tvrde da će uskoro biti i 120
dinara. Pa dobro i ako bude?! To je samo još 5 dinara više. Uostalom ko uopšte
bilo šta računa u dinarima?! Pa sa sledećom vladom ćemo svakako ući u Evropsku
Uniju, NATO, OPEK, G-8 ( idalje će ostati 8 jer će Italija ispasti a mi
upasti), Udruženje Arapskih Zemalja, Svetsko Udruženje Tkalja, Socijalističku
Internacionalu, Trilateralnu komisiju i druge velike svetske organizacije, pa
nam dinar sigurno neće ni trebati. Jedino za hleb i mleko. Dobro i pavlaku.
Sve u svemu, ako se sve to
izanalizira onako kako sam ja to izanalizirao ta kohabitacija nije tako dobra
kao ono vreme pre kohabitacije jer očito da nekohabitovani postižemo znatno
bolje rezultate, ali ako se mora.... Pa dobro i taj seks koji ide uz tu
kohabitaciju.... pa nije to ništa nasilno i protiv prirodno... sigurno nije. Ne bi to Evropa dozvolila! To je
onako.... ponekad.... ako se baš slože sve kockice. Recimo.... u liftu deda
Jova sa Palmom, ili u toaletu Čanak sa Vučićem.... pa on bar ima pohotne usne,
šta je tu problem.... ili u Audiju A8 na vožnji do aerodroma sa Vukom
Draškovićem (bolje s njim nego s Danom).... ili.... u kuhinji skupštinskog
restorana Oliver Dulić sa Jorgovankom.... mada lično mislim da bi Jorgovanki uz
taj ambijent više legao Drug Mrki.... ili da Velja Ilić malko nagna Jelenu
Trivan..... odmah bi joj spao onaj facijalni grč a lice razvuklo u osmeh.... Ma
bilo bi tu na kraju i bliskih veza koje bi potrajale pa posle kohabitacije ne
bi mogli da ih razdvoje k’o kerove kad se zalepe. Uostalom, ako otadžbina
poziva na kohabitaciju, niko nema pravo da istu odbije iz sitnosopstveničkih
ili stranačkih interesa. I zato, bez mnogo palamuđenja, s kohabitacijom u
Srbiju bez granica, radničkih sportskih igara, pilića brojlera, kobasicijada u
Turiji, Grmečke koride i stočnog koncentrata.... jednom rečju u Srbiju
budućnosti. A budućnost je već počela.
Нема коментара:
Постави коментар