Pre neki dan vidim kod nekoliko
blogera okačeni novi postovi sa slikom nekog Milančeta zvanog „Strongmen“, koji
je višestruki šampion sveta u, kako sam ja shvatio mučenju liftova podizanjem
što težih meljovčina u istom tom liftu. A taj „Strongmen“.... onako.... solidna
bizgovčina sa izrazito intelektualnim likom, u pozi u kojoj se običan čovek
obično nagne i napne kad hoće da prdne i to onaj visoko zvučni prdež što se
ne može sakriti, jer sem zvuka sličnom zavijanju kojota je i kao „Grand“ kafa -
ima i miris i ukus. I sve te moje kolege (blog-eri) pišu o kampanji koju je
pokrenula valjda neka nevladina organizacija „Avon“, mada sam ja to ime viđao i
negde kod nas u kupatilu, ali sad ne znam gde - da me ubiješ. A u kampanji.... ne
znam ni ja šta oni hoće? Da li oni žele da se ja šibam sa onom kockastom
sluzavom jedinkom, ili je on sve to platio da je ne bih tukao njegovu ženu ili
se nameračio da ispička mene pa kud puklo da puklo? Jebem li ga ako je bilo šta
od toga shvatam?! Sad.... ako ja baš moram da se pičim s njim.... šta ja
znam..... mrcina je solidna.... ko ovogodišnji bik pobednik na Poljoprivrednom
sajmu koji se tradicionalno održava u našoj varoši. Al’ uvek su tak’i dobri kad
padnu posle udarca u bradu - naprave lepu buku, otprilike baš k’o onaj bik kada
leže da spava pa se samo strovelja na pod. Mada mi i dalje nije jasno što bi se
ja sa snjim uopšte tuk’o? Ako misli da bih ja tuk’o njegovu ženu.... ljudi, pa
ja nju i ne poznajem. Uostalom ni njega ne poznajem. Ma ne poznajem ja ni ove
blogere što sve to pišu. Mi to samo tako mrsomudimo da ubijemo vreme.
I taman kad sam shvatio da ništa ne
shvatam, ubaci mi se tzv. supruga i prosikta: „Aaa?... Jel’ bi smeo na njega
k’o i na mene“? Odmah mi se učinilo da ova LGBT.... ili kako li se već zovu....
već stvara određeni influens na sve slojeve društva, jer što bi ja naskak’o na
njega?!.... Ne samo da mi nije privlačan, već ga onakvog naduvanog i znojavog
ne bi’ pipnuo ni prednjim točkom od bicikla koji sam dobio za prvi mobilni telefon
„Motorola“ još neke.... 1997. .... Bila je to dobra menjaža.... telefon skrnav,
a bajs.... „Unis“ Sarajevo, jedna od poslednjih dobrih serija. Badža se žešće
zajeb’o, .... ali šta ću mu ja.... to su čari trgovine. Nego.... pitam ja ovu
moju: „Šta pričaš ti.... kakve veze ima ovaj kockasti sa nama“? „Pa jel’ ne
vidiš.... jasno ti piše da probaš da raspizdiš njega a ne ženu!!!“.... reče namršteno kako neki lik iz „Gospodara
prstenova“. E svašta! Pa ja s njegovom ženom nemam ništa i nisam u životu video
ni nju ni njega, a kamoli da sam još nju i udario. Nikada ni jednu ženu, sem
svoje, nisam ni pipnuo.... Dobro.... pipnuo, možda.... Ali tukao.... nikad! A i
što bih? Imaju svoje muževe pa nek’ ih oni makljaju. Ne mogu ja baš sve obaveze
da preuzmem. Pa imam i ja dušu! Međutim, nastavi ova moja kao Tompsonov
rotacioni mitraljez da puca o svemu nečemu; o pravima, o maltretiranju, o
šikaniranju i premlaćivanju žena koja prolaze nekažnjeno. Pa.... ako je neko
tukao tuđe žene.... tu ili i ti njega iskriviš k’o ofinger ili, ako je neka
velika mrcina, zoveš muriju. A ako je neko tukao svoju ženu.... pa to je
njegova žena.... šta ja tu da radim? Šta.... da ja zovem pandure što je on
tukao svoju ženu?! Da budem taster do kraja života?! Ni mrtav! Pre bih zvao
muriju da prijavim gde držim štek sa „Eurokremom“.
Malo kasnije objasni meni ona, mada
dosta osorno što baš ne volim, da je u pitanju akcija sprečavanja makljanja
sopstvenih žena, a da je onaj bizgov sa slike njihov.... valjda nešto kao vilenjak
- zaštitnik?! I reče mi da svako ko počne da maklja svoju ženu treba da se seti
njega i momentalno stane kao ukopan, izvini se, pomazi je po kosi (k’o dete) i
posle toga počne da vezuje bodljikavu žicu oko svojih nogu u spiralu a onda
uradi pedesetak čučnjeva (to rade i ovi iz Opus Dei kada se samokažnjavaju) jer
bolje da to uradi sam nego da mu ovaj dolazi na kućnu adresu, pošto je i ta
opcija uključena u „usluge“ a izmakljana treba samo da klikne mišem i potvrdi -
„Dan“ i gotovo. I još mi reče da su se
tom kockastom i ženama koje stoje iza njega (a red je podugačak) pridružile
skoro sve javne ličnosti, svi blogeri i oni koji će to postati u sledećem
petogodišnjem planu, tri ženska džudo kluba, bacačice kladiva i kugli, žene u
crnom, Sonja Biserko i ovi iz Helsinških i ostalih ljudskih prava, kao i Margit
Savović i Ruška Jakić. Tadić se predomišljao i na kraju ipak odustao. Eto....
jedini normalan čovek, al’ šta vredi.... smeniše ga.
Mislim se ja.... nije sve to
zajebancija. Mogu tu razne komplikacije da se izlegu. Onaj nauljeni kockasti
bizgov i nije neki problem.... kao što sam i rekao.... ili će da tresne o
zemlju kao Guliver ili ću ga svojim uvek spremnim i izviksanim ali i
najpouzdanijim ruskim TeTejcom 7.62 izbušiti kao dečije sito za pesak (koje se
dobija u ovim plastičnim garniturama za plažu).... Samo.... taj će da dovuče
celu bulumentu novinara, secikesa, jajara i mrsomuda raznih fela. Pa šta onda
raditi? Mada on lično uopšte nije tip koji bi se svideo mojoj ženi. Ona ne voli
te nabildovane, masne i znojave. I ja kada dolazim kući, bilo leto bila zima,
moram odmah da se istuširam, iako ću samo gledati TV.... i ništa više sem toga.
Ali.... ko zna.... Ma žensko je to.... ne može joj se verovati. A onda počnem
da razmišljam.... Ta kampanja.... od kada to traje?! Ne budem lenj, skočim do
daljinskog uključim TV i krenem redom; RTS 1.... nigde ništa.... B-92....
ništa.... Prva Srpska.... ništa.... E ako i na Pinkiju nema ništa, onda jebeš
takvu kampanju! Pregledam sve.... nigde ništa. A onda mislim.... mora da je po
bilbordima po gradu. Ono jes’ da ovaj meljov teško da može da se ugura u bilo
koji bilbord, ali danas taj „Fotošop“ i sužava i izdužuje i čuda čini. Sednem
brzo u ženini Peugeot (kriza je, pa štedimo na gorivu, a i biću manje
uočljiv.... ako je to uopšte moguće?!) i krenem da se vozim po gradu prateći
bilborde. Svašta sam video.... većinom one što su ostale od predizborne
kampanje, i za neke silne škole i fakultete u koje i ne idete a
završite ih, ali i neke nove koje obično ni ne shvatim dok mi neko ne
objasni. Ali ovaj sa ovim kockastim macanom.... nigde. Pa kakva je to
kampanja kada je nema nigde. To valjda ima samo kod tih iz „Avona“.... i kod
ovih blogeraša. Dobro je. Ja sam se već uplašio da su, ne daj Bože, doneli neki
zakon o zabrani maltretiranja bračnih drugova.... međusobno.... pa sad hoće to
da oglase na sva zvona k’o privatizaciju Apatinske pivare.... Srećom, ništa od
toga. Stara porodična tradicija se nastavlja. A ovi na blogu.... ma nek se
nose.... uplašiše me bez veze.
Нема коментара:
Постави коментар