Leto i vrućina su lepa stvar ali je
njihova privlačnost obrnuto proporcionalna godinama starosti u kojima se nalazi
onaj koji sve to posmatra. Sve je teže i teže podnositi vrućine. I onda naravno pričamo o Ozonskim rupama,
globalnom zagrevanju, UV zračenju i faktoru rizika od istog, topljenju polova,
sušama.... a u stvari.... stari se pa nam svaki.... svaka sitnica smeta. Jer
gledajući decu, što svoju što tuđu, shvatam da njima ništa od svega toga ne
smeta i da se sve bolje i bolje osećaju sa globalnim porastom temperature ako
je do njega uopšte ikada i došlo. Jedino im uvek fali sladoleda (deci). A možda nas tim zagrevanjem samo truju preko raznih medija ne
bi li mi što manje vozili kola, što najviše volimo, ili bar bili manje besni
kad gorivo poskupi. Mada ne bih ja rekao da se iko uopšte seti toga kada kupuje
gorivo.... možda pre.... Predsednika
vlade.... ili Predsednika države.... Ujedinjenih nacija, OPEK, EU, SAD,
Rusije... i svih ostalih „trpadžija“ koji nam na sve strane.... ma dobro, i
onako džabe sve to pričam. I tako, bez obzira na naša nezadovoljstva, oni svake
godine predviđaju najtoplije leto u istoriji čovečanstva.... ili bar ovom delu
istorije u kojem se meri temperatura, vlažnost, pritisak i ostalo po čemu znamo
kada je toplo a kada nije. Normalno da znamo kad mere. Što uopšte mere?! Jer da
oni to ne mere mi to ne bi ni znali, ni toliko osećali, pa ne bi trpeli sav taj
stres kad se naveče na Dnevniku čita prognoza.... Mada sad i ovi usrani mobilni
telefoni imaju te prognoze.... ja moj čim uključim zasija mi ono Sunce u oči i
odmah me udari u glavu kad vidim da je 34°C, da nema vetra i da je vlaga 84%.
Jebote.... k’o u Kostariki a ne u Bačkoj. Jes’ da je u Južnoj Bačkoj, ali kao
da je velika razlika između južne i severne. 100 km i to autoputem. Ako mi to
uopšte imamo?!
Nego.... kada dođu vrućine, i
omorine (omorina je valjda vrućina pred kišu) s njima neizostavno dolaze i ona
prevrtanja noću kada ne znaš dal’ je ćebe ili frotir (koji ja mrzim iz dna
duše) pokrio tebe ili ti njega. Ako je ono na tebi onda je isto kao da se
tuširaš vrućom vodom posle vožnje bicikla od 10 km na 35°C, a ako si se ti
strovalio na njega onda te i pored sve silne vrućine ipak „ubije promaja“ pa ujutro ustaneš napola ukočen i to ceo.... sem
dela koji bi trebalo da bude ukočen ali i on s godinama izgleda sve manje trpi
toplotu.... doduše i hladnoću.... ma uopšte sve meteorološke uslove. I svi
jedva čekaju da vrućina malo odmori koji dan sve se nadajući da je to u stvari
poslednji vreli talas te godine. A ono.... nikad kraja. Sve se misliš jel’ da
menjaš košulju koju si obukao prošle nedelje il’ da sačekaš još koji dan pa da
se presvučeš ceo. Manje ćeš se lepiti. Mada.... koliko god se ti presvlačio
ulepiš se svakako.... džabe trošiš prašak. Zato sam ja i kupio neke magnete s
kojima se veš pere bez praška. I mogu vam reći.... radi to. Pere! Pere sigurno
bolje nego što je moja baba prala „na ruke“ pre 70 godina, pa su i tada (što je
čudno) svi bili čisti. Jedino.... kod ovih magneta se malo oseća.... onako....
kao da si radio tri smene za redom, i to prvu u „Jugoalatu“ na brusilici, drugu
u „Rakovici“ na strugu, a treću u „27.Martu“ u livnici. Ali postoje mirisi koji
sve to pokriju. Moj komšija ima proizvodnju kozmetike pa mi je doneo neke
esencije mirisa. „Niveu“ i „Palma-solea“. To se samo malo sipne i.... Kad žena
malo ubaci u mašinu ove „Nivea“ gde god posle idemo ljudi oko nas gledaju u
sopstvene ruke misleći da im je ostalo 200 - 300 grama nerazmazane kreme na
rukama. A onu „Solea“ koristimo samo leti jer inače svi u našoj okolini misle
da je 4 popodne na Slovenskoj plaži i da su svi što su iz soba istrčali na
plažu počeli da nabacuju na sebe debeo sloj kreme za sunčanje sa zaštitnim
faktorom 90.
Kada smo kod mora.... čini mi se da
će dosta njih ove godine preskočiti
kvašenje sopstvene guzice u toj slanoj vodici. Najviše zbog „negativnih
trendova i kretanja zarada u prethodnom periodu“. Odjednom će nam se svima
smučiti i mekike i krofnice sa tečnom čokoladom što se razvlače po plaži pa se
sav ulepiš k’o svinja, i kuvani kukuruz, i cika i vriska dece, i pesak u dupetu
jer je krupniji od onog na Štrandu, i polivanje ’ladnom vodom iz plastične
kantice nekog krivonogog klinca sa Pampers pelenom umesto kupaćih gaća, i svih
ostalih sranja koja te na moru snađu.... Mada.... bilo je toga i do sada.... ali brate
mili ako sam pre morao sve to da trpim više ne moram. Što bih trpeo nešto što
me ubija u pojam još od.... jebem li ga.... ’78. Još od onda idem na more zbog
toga da se ode na more i potroše pare a ne zbog uživanja. A sve to znači da su
mnogi potezi vlade (vlade Srbije - naravno) bili povučeni baš kako treba i
isključivo u našu korist i za našu dobrobit a ne kao što zlonamerno tvrde ovi
zlonamerni - da nisu?! Jer čemu oupšte odlazak na more? Odmor?! Od čega?! Ko
uopšte ovde bilo šta radi?! A iako radi, kako će se odmarati na moru?! Prvo će
da vozi do Crne Gore ili Grčke 10 sati ili po vrućini sa uključenom klimom od
koje će da mu pukne kapilar u levom oku. A ako vozi noću, kad stigne na odredište još tri dana će imati
osećaj da je baš to jutro stigao i to oko 4 ujutro. Usput su mu deca po kolima
razmazala svu čokoladu koju su ponela za celo letovanje.... a nigde perionice u
blizini. I umesto da se kupa on će da se nervira zbog kola.... šta ćeš, svi
imaju slabu tačku pa i mi muškarci. Ma uopšte gledano.... mrcvarenje jedno bespotrebno.
Sve to zajedno znači da ostaju Dunav i bazeni. Dobro.... ovim
Beograđanima i Ada. Jebala ih i Ada i most. Za pare koje smo dali za tu ćupriju
mogli smo od Amera ili Rusa da kupimo neku veću mašinu za teleportovanje (kao u
„Zvezdanim stazama“, samo veliku) pa da se teleportujemo gde god hoćemo po
belom svetu a ne samo sa obale na obalu. Ali ko će ispraviti sve Drine? U
svakom slučaju, iako sam miris Dunava oduvek voleo, nešto mi je s godinama
postao previše kiselkasto-sladunjav kao loša i vodnjikava riblja čorba. Sve se
nekako promenilo. Na gore - naravno! Na Štrandu gužva.... nema gde ni cigarete
da staviš a ne peškir. Srećom ostavio sam pušenje pa ću peškir već negde udenuti. I onda....
pazi na decu.... u vodu, iz vode.... u vodu, iz vode.... A onaj „spasitelj“ u
onoj metalnoj kućici duva li duva u onu njegovu pištaljku kao da smo na
masovnom treningu, ili bar kao da su plažu, zajedno sa NIS-om, kupili Rusi pa
je sve na komandu. Još malo i uvešće i kupovinu sladoleda i odlazak na piće u
neki od kafića na Štrandu takođe na pištaljku. On dune a mi svi na pivo (ja na
kiselu).... on opet dune a mi svi nazad na pesak. Disciplina je osnova uspeha!
Verovatno i jeste, ali nije to više za nas i u ovim godinama. Previše smo
pištali poslednjih dvadesetak godina pa nam je sve po malo ....... Ali šta
ćeš.... moraćemo se žrtvovati zbog dece. Dobro.... možda prođe i neko zgođušno
žensko čeljade iz dobre i poštene kuće.... pa bar malo baciti pogled i zavrteti
glavom.... k’o nekad. Pa bar nam je to ostalo.... a leto?!.... ma proći će....
nikad se još nije zadržalo preko cele godine! Takva je ova kontinentalna klima
koja nam je zapala pa moramo da trpimo ovakva leta.... i šta se tu može?! Pa
možda.... preseliti se na Tenerife?! Ko
je na vreme kupio plac!
Нема коментара:
Постави коментар