Koje serije razne pratite

            Osvrćući se na TV program u raznim prethodnim postovima, jasno i nedvosmisleno sam zaključio (zvučim kao Vojislav Koštunica), da je isti manje više užasan. Žanr koji od mene čini ugroženu vrstu je takozvani „rialiti šou“, a osećam se ugoženom vrstom jer shvatam da ga mnogi koji ga se gnušaju u stvari gledaju. Kao i turske serije. Ja sam alergičan na sam jezik.... čim ga čujem ja prebacim program. Neki su me ubeđivali da u slučaju „Sulejmana Njeg.Veličanstava Veličanstvenog“ grešim i da je u seriji protkano mnogo istorijskih činjenica koje nije zgoreg „pribeležiti“ u svoju memoriju pamćenja, posebno što je u pitanju nekadašnja neprijateljska strana (turska) pa treba videti i njihov pogled na stvari kroz istoriju. I pokušao sam. Gledao malo.... i ne vredi. Jednostavno ne ide. Latinoameričke, turske, pa čak i mnoge američke nisam progutao. A kad se setim da je sve počelo brazilskom serijom „Gušterov osmeh“ koji se prikazivao na tada veoma gledanom 3.Kanalu, i to još neke, sankcijama zatrpane, 1993.godine?! Da li se sećate toga. Od tada i počinje moje „sapunomrštvo“.... dodouše ne može se reći da sam bio sklon ni „Dinastiji“ koja je išla pet godina pre famoznog „Guštera“. U tom „Gušteru“ mi se portugalski toliko smučio da ga i danas mešam sa.... holandskim.... na primer. Ono što mi je najbolnije u svim tim serijama nije ni srceparajući scenario prepisan iz Andersenovih bajki, pa onda malo utegnut, ni radnja razvučena na 70 epizoda, iako bi sve stalo u 3, nego jedno užasno siromaštvo glume. U stvari, tu glume i nema.... oni samo na glas čitaju tekst.... i to loše. Čini mi se kao da su u pitanju radio drame, samo ovde, na žalost, vidimo glumce. Nije tajna da sam zaljubljenik u domaći film i TV serije, i da ću radije gledati nešto naše negu neku od tih nekih.... maratonskih sapunica.

            Mada, i kod nas pravim neku, samo meni poznatu selekciju, pa zbog nje ponekad imam dijametralno suprotno mišljenje od mnogih prijatelja koji se otvoreno, na partijskim sastancima koje održavamo uglavnom kod mene na terasi, suprostavljaju.... ma šta suprostavljaju, konfrontiraju, tom mom mišljenju, a to je, priznaćete, pogubno za bilo koga ko želi bar malo mira u životu. Zašto?! Pa to mi je teško da objasnim.... neke stvari su mi slepačke i seljačke, a neke ne. Eto na primer, dok je išla serija „Selo gori a baba se češlja“ svi su govorili kako je to mračno dno RTS, a ja sam svima govorio da to nije moj milje, i da ga slabo poznajem, ali mislim da je serija savim dobro i profesionalno urađena i produkcijski i glumački kao i da je dosta realistično oslikala kraj u kome je snimana. Za razliku od nje, serija „Seljaci“ koja je išla na TV Pink mi je bila katastrofalna (da li je na toj televiziji ikada prikazivano nešto iole normalno) iako bi trebalo da prikazuje isti život nekih seljaka na brdovitom balkanu. Trebalo bi, ali nije. A po „Babi, selu i češljanju“ su pljuvali svi redom, pa čak i neki naši poznati glumci.... Sergej Trifunović.... na primer. Moram da priznam da sličan odnos kao i prema seriji „Seljaci“ imam i prema nekim drugim poznatim serijama koje su, bar tako kažu, imale veliku gledanost; „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“.... koje su trebalo da imaju većinom urbani karakter. Ja ga nisam pronalazio. Ovih dana na TV ide repriza serije „Moj rođak sa sela“, za koju sam i pri premijernom prikazivanju govorio da je dobra serija, iako je nisam redovno gledao.... šta više, gledao sam je veoma malo, ali, ni sam ne znam zašto, pri samom „bacanju pogleda“ na nešto, ja ubacim sebi „jes aj agri“ ili „kensl“ i mogao bih to da zastupam čak i na sudu. I sada bih rado gledao „Rođaka sa sela“ od početka, ali prošlo je već dosta epizoda a nešto mi se ne skida sa interneta cela serija pa da je onda gledam od početka do kraja.

            Uopšte uzev, ne volim da pregledavam serije odjednom.... skineš celu seriju, pa gledaš po pet epizoda dnevno. Skoro sam sakupio sve serijale „Mućki“ i gledao ih sa klincom (od skoro 14 godina) ali tako što smo gledali jednu za veče. Jednom sam dobio „Porodicu Soprano“ na diskovima i „zaseo“ da gledam redom i nikada je nisam „progutao“ iako sam svestan da je serija dobra.... šta vredi.... „zatrpala me“. Naravno da postoji još puno domaćeg đubreta, koje nisam spomenuo.... ne može sve da stane u jedan post, kao i sjajnih serija koje se, možda ponekad nezasluženo, stavljaju na piedastal „najbolja“.... recimo „Rode“. Dok su išle na B-92, reklamirane su, a mnogi su ih tako i doživljavali, kao najbolju ikad snimljenu seriju kod nas?! „Vratiće se rode“ je zaista odlična serija, ali najbolja?!.... Ko može da kaže za bilo šta da je najbolje?! I pored toga što „Rode“ opisuju meni bližu priču, ja nikada ne bih mogao reći.... to je najbolje. Nekako u isto vreme kada i „Rode“, na RTS je išla serija „Gorki plodovi“ koju je radio Siniša Kovačević i koja je prošla dosta „nevidljivo“, iako zaslužuje mnogo više pažnje i ima veoma dobru, doduše sivu i zaista gorku radnju. Uostalom, da li smo zaboravili sve one serije koje smo kao klinci gledali nedeljom uveče; „Više od igre“, „Naše malo misto“, „Otpisani“, Kože“, „Priče iz radionice“,  „Nikola Tesla“ i svakako „Grlom u jagode“, a u ranoj mladosti „Sivi dom“ i Zaboravljeni“. Bilo je toga i devedesetih.... „Moj brat Aleksa“, „Obrenovići“, „Metla bez drške“, „Otvorena vrata“..... ko će se svih setiti. Ali jedna.... da li je to miris detinjstva ili.... jedna mi je ostala duboko urezana i voleo bih da je vidim. Stara, crno-bela, za to vreme vrlo neobična i drugačija.... „Kuda idu divlje svinje“.... To bih gledao kao da je prvi put gledam. Pa.... nakon svih ovih godina.... osećaj bi verovatno bio baš takav. Da ponovo gledam Šarca, Verigu, Plika, Šojku, Paganinija i.... Crnog Roka.... Baš bih se vratio vremeplovom u neka, čini mi se, lepša vremena.