Zbog Preljubnika bez Trenutka istine

Kada sam pre dve- tri nedelje pisao o generalima - humanitarcima koji su vodili one humanitarne akcije spasavanja podivljalog srpskog življa a zvale su se „Oluja“ i „Bljesak“, što su sasvim prikladna imena.... mada lično mislim da su i za to bili nesposobni i nikada ih ne bi ni pokrenuli da nije bilo potpune humanitarno-vojno-logističke podrške „Velikog brata s one strane bare“, sasvim slučajno spomenuo sam i nekolko TV emisija na „Pinkiju“ koje najviše obožavam gledajući ih. „Preljubnici“! Sjajna emisija. Duboko sam ubeđen da to nije kupljeno negde na trulom zapadu već da je to u potpunosti i celosti naša idejna umotvorina proistekla isključivo iz genijalnog srpskog mozga uvek sklonog šali i pošal’ci i da drug’čije ne može biti. Ako saznam da nisam u pravu neću to nikada priznati kao što nikada ništa nisam ni priznao kad su drugi mislili da sam pogrešio jer nikada i nisam pogrešio. U to sam siguran.... A i dokazao sam to više puta! Ali nije važno.... Nego da se vratimo „Pinkiju“. U epizodi koju sam ovlaš dotakao u postu sa vojskovođama je bio strašno napet zaplet radnje. Sve se događa u Velikom Gradištu.... tu dole, kod Srebrnog jezera. Jedna divna ženica, koja je doduše dosta pokrupna.... jača od mene bar 50%, sa pupkom među sisama i guzovima duplo većim od nekada popularne Rozen.... ali izuzetno sipatične vanjštine, je posumnjala da joj se muž viđa sa jednom dosta zgodnom devojkom.... zamislite, uz to još i neudaNom. Pošto nije shvatala šta je uopšte našao na dotičnoj, jer ona je imala četiri puta više svega od te zmije, odlučila se na hrabar i smeo potez. Zvala je iskusne detektive.... ma to je slaba i nejaka reč.... u svakom je objedinjena ličnost Šerloka Holmsa, Poaroa, inspektora Kolumba, svih Si-Es-Ajova razbacanih po Americi, a zbog izgleda i čuvenog Kodžaka (bez lilihipa) u jednog čoveka, pa ih još ima.... bar pet ili šest. I svi oni rade za agenciju koja posluje u sklopu „Pinkija“.... mada nikada nisam shvatio zašto na svojim futuristčkim formacijskim uniformama nose oznake „BN“.... kao ona televizija iz Bijeljine?!

Upravo ti detektivi, uz pomoć najsofisticiranije opreme koju njihova agencija (poznatija od Pinkertonove) ima, su i uspeli u izvršenju zadatka. Uhvatili su ih! Njenog muža i krampaču koja izgleda kao Bo Derek pre 30 godina. Zatečeni su kako se trte u šatorčiću veličine uličnog kontejnera za smeće koga su demonstranti za vreme „gej parade“ prevrnuli naglavačke. Uz sve to treba napomenuti da je okolina Srebrnog jezera mesto sa najviše zmija po kvadratnom kilometru, pa su i detektivi a i trtadžije u šatoru, pokazali zadivljujuću hrabrost. Ja na primer, u taj šator ne bih ušao ni sa Suzanom Mančić (ne sada, nego dok je izvlačila loto.... ’87. otprilike).... mada.... po novijoj filmografiji sa interneta bi se reklo da je i dalje vrlo aktivna, ali dobro sad.... U svakom slučaju trtadžije su se, shvativši da su uhvaćeni, dale u beg suludom vožnjom u pedalini po Srebrnom jezeru koja je ličila na završne scene u „Brzini 2“ sa dražesno-ljupkom oskarovkom (serem im se u žiri) Sandrom Bulok. Doduše ni ova „krampača“ iz „Preljubnika“ nije ništa lošije izgledala od Sandrice.... mislim, što se tiče  spoljašnosti. Ali suluda vožnja je kratko trajala.... Iskusni detektivi, koji su na obuci savladali upravljanje svim vrstama vozila, letilica i plovila, su ih brzo saterali u ćošak iz kojeg nije bilo izlaza.... takozvani ćorsokak. Tu su preljubnike, koji su se praktično kereći trtili u šatorčetu od pola kvadrata i time zadobili sve moje simpatije koje sam otvoreno pokazivao proklinjući i detektive i njihovu agenciju i Željka Mitrovića, uhvatili i doveli ih pred sve manje  simpatičnu ženicu ovog uhvaćenog jadnika-preljubnika. Ona je napućenih usana i mrko-streljajućeg pogleda kao indijanski poglavica procedila jedno „uff“, pa je onda počela da plače. A kroz plač pomalo i da kune.... i to sve redom.... što je kod mene izazvalo krajnje nesimpatije i čak otvorenu sumnju u njeno poreklo.... mislim.... ipak je to istočna Srbija brale! A on.... skupio se k’o srbijanski duvan-čvarak i zamislite.... moli je da mu oprosti?! Moja žena je sve to izgleda teško podnela, a da ja to nisam ni primetio, i na kraju nije izdržala.... ustala je i pljunula ka televizoru! „Puu skote muški!!“- zavrištala je skoro kao mama od Keri iz filma „Keri“. „Ko je bre skot“?! upitao sam zabezeknuto. „Pa šta je trebalo da radi.... da kreše onog međeda od žene a sve zbog očuvanja bračne zajednice i ostalih malograđanskih kvaziprincipa?!“- rekao sam potpuno rezignirano.

Onda je ona nastavila da pljuje po njemu, a ja da ga branim, pa je onda počela da pljuje po muškarcima, a ja da ih branim.... i na kraju je počela da pljuje po meni a ja da se branim i....  vratio sam se kod mame i tate na kraju večeri. Mama me isto napičila da sam muški šoviLista i dala mi da spavam na kariranoj sofi iz ’78. u kuhinji. Prevrćući se po sofi koja je imala tri izbočenja zbog kojih nisam oka sklopio pa sam zato sutradan i ja kao i onaj jadnik molio ženu da mi oprosti i da me pusti da se vratim kući, celu tu noć sam skoro naglas kleo: „ E Mitroviću kurvo stara.... zašto praviš tako dobar i zapaljujući zabavni program pa se od njega i srećni brakovi zapale i skoro u prah pretvore, prokletinjo jedna!?“.... Šta je bilo posle? Moja žena je odjednom postala „nobles“ pa joj je „Pinki“ postao „komifo“.... iako smo nekada zajedno gledali sve one sjajne emisije.... „Trenutak istine“, „Šopingholičarke“, „Bračni sudija“, „Srpska posla“, „Ami G Šou“, „Vitezovi blata“.... pa „Akademija debelih“.... ej.... video sam da nisam ja jedini.... ima i gorih.... pa „Kursadžije“, „Grand – u raznim oblicima“, „Nedeljno popodne sa Leom“.... i sve to je odjednom nestalo iz mog života. Mitroviću, Mitroviću.... prvo si me naučio da letim a onda mi krila sasekao. I pao sam Mitroviću.... pao! Sad nemam više šta da gledam. Gledam one lažovčine na Diskaveriju što se repriziraju pet puta češće od Tijanića i to po ceo dan k’o budala. Pa šta da gledam?!.... kažite i sami?!