Onaj mejl koji sam već spominja pod
nazivom „Nostalgija“ me već na drugoj slici odvukao na ozbiljnu problematiku sa
crtanim filmovima pa nisam ni mrdnuo dalje. A dalje.... svakakvih gluposti iz
tog doba kad smo bili mali. Ili mladi. Toliko da ne znaš kud’ bi s njima. I
zaista se pitam, kako smo uopšte tada živeli?! I šta nam je život činilo
zanimljivim kad tada bukvalno ništa i nije bilo zanimljivo. Ama baš ništa. Nije
bilo mobilnih telefona.... ma nije bilo ni fiksnih kad smo se rodili.... nije
bilo laptopova, tablet računara.... ustvari nije bilo nikakvih računara. Pa
onda.... nije bilo interneta, ej,.... zamisli.... nije bilo interneta!? Umesto
Fejsbuka imali smo one glupe „spomenare“ i „leksikone“ pa u njima k’o mala deca
pisali kojekakve gluposti.... većinom izmišljene. Nije bilo ovih malih mp4
plejera pa si muziku van kuće mogao da čuješ samo na tranzistoru koga si držao
na uvu i iz kog je virila dugačka antena.... k’o Marsovac čoveče. Nije bilo
digitalnih fotoaparata, nego samo onih običnih.... kako li su se i zvali?!....
Pa si morao da ideš kod fotografa da ti izradi slike.... i to samo 36 komada,
koliko je bilo na filmu.... a od toga bar 10 potpuno promašenih snimaka. Nema
„dilit“ pa ’ajd’ ponovo.... nego calneš lovu za slike pa onda gledaš gde si
usr’o motku (za to zaseravanje motke smo već dali pojašnjenje pa se nadam da
ste ga zapamtili). Definitivno ničega nije bilo u to takozvano „naše“ doba....
Gledam samo slike koje idu dalje.... „Atina“.... u stvari „Zagreb“.... tako se
zvao ekspres restoran u samom centru grada.... očajan. Samo.... imali su dobre
sendviče, mamicu im.... nisam pojeo takav sendvič još od.... od kad su ga
zatvorili.... taj, ekspres restoran. Pa onda vidim „Ne ljuti se čoveče“?! E,
svašta smo mi igrali.... budale! Bacaš kocku, pa onda skačeš sa onim plastičnim....
zekama, vevericama, kucama.... i smeješ se.... smeješ se k’o lud! Baš glupo....
samo što to onda nisam znao!
A onda vidim priveske za
ključeve.... kakav kičeraj, kakav mrak.... „Beogradska banka“, „PKB“,
„Jugoalat“, „Cinkarna Celje“.... ko li je to nosio na ključevima? I zašto?!
Valjda ako ti upadne u vodu da brže potone.... šta drugo? Sledeća slika me
skamenila.... „Fla-Vor-Aid“ sokovi?! Pa bolje vodu iz bare da smo pili nego to!
I to još u raznim bojama. Samo ime proizvođača govori kakva je to materija -
„Droga“ Portorož! Kako je čovek naivan kad još i nije čovek već obično musavo
dete. Onda.... Oliver Mlakar drži drvenog Kviska.... Išao neki glupi kviz na TV
Zagreb.... čini mi se četvrtkom.... ne zna se ko je bio gori; voditelj,
pitanja, takmičari ili publika?! Nije to k’o sad ovi.... „Visoki napon“, ili
„Najslabija karika“, ili „Kešolovac“. To je tada sve bilo jadno i primitivno.
Naletim onda na metalnu šolju od rosfraja.... bile i za užinu u školi, a posle i
u vojsci.... Ko je imao neki zub plombiran onom starom amalganskom plombom, kad
je dotakne udari ga struja u vrh malog mozga.... Ko li je samo izmisli?! A
sledeća slika.... torbica sa „alatićem“ koja se kačila na zadnji kraj sedišta
bicikla.... a na „alatiću“ rupe za šrafove od 8 do 22mm?! Šta da radiš s tim
uopšte.... A onda nađem za čega je možda.... Nađem Tip-Top fleke.... one sa
narandžastom cik-cak ivicom i još lepak uz njih.... Pazi molim te! Probušiš
gumu, skineš točak onim magičnim ključem pa je zakrpiš Tip-Top flekom, naduvaš
i.... vozi Miško! Ko je imao vremena da se uopšte bakće s tim?! A tek bicikl da
vidite.... „Poni“.... plavi.... Odmah se setim Čobija i one njegove glupe pesme
„Bicikl Poni“.... sa Milijanom koja ga goni po cijeli dan. Ja sam imao „Mini“ i
ovi sa „Ponijima“ su nam bili zakleti neprijatelji.... Kasnije su oni pušili
„Opatiju“ a mi „Filter 57“ i opet smo bili zakleti neprijatelji.... Zašto?
Jebem li ga. Bilo tak’o vreme.
Našao sam posle i „Mikijev“ i „Politikin zabavnik“, pa tempere za likovno,
peratonicu sa olovkama, bojicama, šestarom i uglomerom?!.... I „Simod“ patike!
O užasa! Srećom posle toga sam našao „Adidas Vimbldon“ koje su isto bile užas
ali nešto manji.... moglo se snjima sići ispred zgrade da baciš djubre. Mlin! Mlin
za kafu iz samusluge?! K’o da sad gledam one trgovkinje sa „Borosanama“ na
nogama kako svaki put udaraju onim metalnim flahom po njemu ne bi li sva kafa
ispala napolje. Pa onda ona stara kasa na kraju samoposluge.... drn, drn,
drn... drrrrrn, pa opet. Sad kada odeš u megamarket a ono samo milozvučno pište
ove elektronske kase.... nema nikakvog drndanja. Napredak.... civilizacija
brale! Našao sam i mlin za orahe koji mi je preseo za svaki 29.Novembar i Novu
godinu.... nisam ni jeo kolače posle zbog njega. Pa onda one metalne crvene i
plave kasice koje su delili u bankama.... nemo’š ih otvoriti da si pita....
Mora da su ih iz Nemačke uvozili! „Ledene kocke“.... dobro.... to i nije bilo
loše.... samo je periodičnost upotrebe bila mala. Pa „Fruktal sokovi“ u onim
pakovanjima.... znate već.... ma ništa posebno! Motori „Java“ i „MZ“.... e i to
su bili klanovi.... nepomirljivi.... skoro k’o u Škotskoj. Onda nađem sliku
„izvinite zbog prekida programa“ na TV-u.... e to mi je krv popilo.... pa kartu
sa 12 vožnji koju smo kucali u autobusu i koju sam uvek izgužvao i nikada nisam
mogao da je uturim u onu rupu, jebem ti.... A onda za kraj.... pištolj
plašljivac i „Pino silvestre“ posle brijanja.... iako se tada nisam ni
brijao.... ali nema veze.... mirisao sam k’o isečena borova šuma. I na samom
kraju „Stripoteka“.... pa to sam čitao.... onako.... pomalo.... na času. Ma
samo kad su prošla ta stara vremena. Ne znam ko im je uopšte prilepio pridev
„dobra“ stara vremena. Šta je tada uopšte bilo bolje?! Pa pogledajte ovaj raj u
kom smo sada. Da li se išta više poželeti može?! Teško!
Нема коментара:
Постави коментар