9.oktobar – datum prepun godišnjica

            U nedelju 09.oktobra u Srbiji se obeležavala godišnjica rodjenja Mihajla Pupina, svakako jednog od najvećih naučnika u (relativno) skorijoj prošlosti. Namerno kažem „skorijoj“ da ne bi zaranjali do vremena Pitagore, Talesa, Euklida ili Arhimeda pa lupali glavu o tome da li su još oni postavili temelje za ono što je otkriveno u 18-tom, 19-tom ili 20-tom veku. Verovatno i jesu ali trebalo je to ipak u ovo malo savremenije doba iskoristiti za nešto drugo, savremenije i primerenije vremenu u kome su živeli neki drugi - Tesla, Edison, Mendeljejev, Faradej, Darvin, Paster, Fleming, Pupin i drugi. Ali nije samo u Srbiji obeležen dan velikog naučnika. Pupinu je ceo taj dan posvetila danas  možda najjača firma za komunikacije u svetu, preko koje i mi skoro sve obavljamo – „Google“. Ceo taj dan Gugl je bio u znaku Pupina. Lepo. Nisu zaboravili čoveka koji im je omogućio da „dobiju“ jedan od najvećih poslova veka.

            Mi kao narod volimo da preuveličavamo stvari pa često kažemo da je Pupin izmislio telefon. Ne nije. Izmislio ga je Škot - Aleksandar Bel. Ali je Pupin rešio možda najvažniju stvar s kojim tada nisu mogli da se izbore – kako preneti zvuk na veću daljinu što i jeste prava funkcija telefona. Šta će ti telefon koji radi do 2 km daljine. Pa to može da se reši i dovikivanjem. Kod nas bi to bila jedna (ili jedina) stvar koja bi besprekorno funkcionisala. Šta više, da je ostalo tako mi bi sigurno imali najrazvijeniji „telefonski“ saobraćaj u Evropi.

            Naravno na taj dan mnogi pomenu već čuvenu netrpeljivost izmedju naša dva najpoznatija naučnika Pupina i Tesle. Kako je i zbog čega nastala ne zna se pouzdano (kao ni 90% stvari u istoriji, bila ona bliža ili dalja), ali postoji više verzija dogadjaja koji ih je razdvojio. I kasnije su išli dosta različitim putevima. Tesla isključivo putem nauke i to za dobrobit čovečanstva, bez i jednog osvrtanja za novcem, ali i potpuno „hladan“ i prema Srbiji, a kasnije i prema Jugoslaviji. Samo jednom je (1892) obišao rodni Gospić i Beograd, gde je dočekan uz za to vreme ogroman broj ljudi na železničkoj stanici i po ulicama sve do dvora gde ga je uz najveće počasti primio Kralj Aleksandar Obrenović. Na stanici ga je dočekao i Čika Jova Zmaj koji je za tu priliku napisao pesmu.

            Za razliku od njega Pupin nije okretao glavu od novca. Naprotiv. Važio je za jednog od najbogatijih naučnika u SAD. Ali se mora naglasiti da je novac vrlo nesebično slao u Srbiju za sve što je mislio da će Srbiji tada biti od koristi. Ne može se zaboraviti ni njegov ogroman uticaj na stvaranje granica u Evropi nakon I svetskog rata koje su se sa malim izmenama zadržale do danas. Njemu i Jovanu Cvijiću možemo da zahvalimo što je Banat danas u Srbiji, ali i mnoge druge manje teritorije koje je uspeo da „izvuče“.

            Ono što je interesantno oko rodjendana Mihajla Pupina, što sem Gugla (Srbiju ne računamo) niko više 9.oktobra ne spominje Pupina. Čak ako odete na sajtove koji sadrže praktično samo podatke o datumima rodjenja i smrti poznatih ličnosti, skoro nigde ništa nema o Pupinu. Jedan od najpoznatijih sajtova „Fejmz pipl born on...“ je na prvo mesto stavio porno glumicu Savanu Visli, a tek na drugo mesto jednog od najvećih muzičara sveta – Džona Lenona (9.okt.1940.). Ispod njih su i Lenonov sin Šon (9.okt.1975.), a 10 redova niže (jedva sam video) Djuzepe Verdi (9.okt.1813.), ali i naš nobelovac Ivo Andrić (9.okt.1892.) koji je tog dana takodje prošao nezapaženo „i u zemlji i u inostranstvu“ – kako to vole da kažu na Dnevniku RTS.

            Na ovaj dan pre 77 godina (1934.) desio se još jedan važan, a svakako tragičan dogadjaj za nas. U utorak, 9.oktobra 1934.god. u Marselju je ubijen Kralj Aleksandar I Karadjordjević, i Ministar Spoljnih poslova Francuske Luj Bartu. Kralj je došao u Francusku radi učvršćivanja saveza a zbog ponovnog jačanja Nemačke. Izvršioci su bili tada ekstremne organizacije VMRO i hrvatske ustaše. Pucao je pripadnik VMRO Vlado Černozemski po jednoj verziji a po drugoj Veličko Kerin Dimitrov. Pratili su ga Mijo Kralj, Zvonir Pospišil i Ivan Rajić. Atentator je od povreda vrlo brzo umro u zgradi policije ne izgovorivši ni reč. Ostali su uhvaćeni i osudjeni na dugogodišnje kazne zatvora. Zvonimir Pospišil zvanično je umro nakon 3 godine robije, mada postoje teorije da je preživeo i da je poginuo tek u novoformiranoj NDH 1941.god. i to od ruke jednog hercegovačkog seljaka koji ga je „kremenjačom“ pogodio u glavu sa poprilične udaljenosti. Mijo Kralj i Ivan Rajić su nakon ulaska Nemaca u Francusku pušteni, vratili su se u NDH, ali ih je po svoj prilici Pavelić kao mozak cele operacije vrlo brzo smaknuo. Verovatno su nosili mnogo rizika po oca nove hrvatske nacije. Uostalom koji atentator je dočekao smrt od starosti?!

            Interesantno je da se atentat desio na uglu Rimske ulice i ulice Luja Salvatorea na par desetina metera od zgrade policije (Prefektura), u koju su brzo preneti Kralj koji je već bio mrtav i Ministar koji nije bio smrtno ranjen, ali su u toj gužvi svi pomalo zaboravili na njega, a kada su ga se setili bilo je kasno. Luj Bartu je za to vreme izgubio suviše krvi i nije mu se moglo pomoći. Još jedna stvar koja je vezana za atentat je čudna. Da li slučajno ili namerno, u poslednji čas se odustalo od vožnje blindiranim automobilom (ja sam mislio da oni nisu ni postojali dok ih Bata Kan Kan nije naručio), i kroz grad krenuli običnim automobilom sa skinutim krovom. Idealno za atentat ma ko da ga planira.

Ubijen je čovek o kome smo u školi učili samo najgrdje stvari: pobornik diktature, buržoazije, velikosrpske hegemonije, obespravljenosti nacija, ugnjetavanja radničke klase, zabrane Komunističke partije.... Podugačak je spisak i nisam uspeo da se setim svega.

            Ali jedno nam nisu rekli. Nikada. To je vrlo vešto preskakano i zaobilaženo u svim udžbenicima. Činjenica da Jugoslaviju nije napravio Tito nego upravo Kralj Aleksandar. Da bi nastala SFRJ, morala je prvo nastati Kraljevina SHS, a zatim i Kraljevina Jugoslavija.

            Da li je Kralj pogrešio praveći je, da bi je pre 20-tak godina razni šakali kao pokislu,  promrzlu i preplašenu antilopu razvukli na razne strane!? Raskomadali je kao što se rukama komada pečeno jare na nekom skupu krajišnika negde na Grmeču. Da li je pogrešio? Verovatno jeste. Posebno ako se zna da mu je Londonskim Sporazumom nudjeno da ako odustane od zajedničke države Južnih Slovena dobija Srbiju kojoj može sam da odredi granice na zapadu. Da li one o kojima je trabunjao Šešelj, ili neke druge - nikada nećemo saznati. Šta god da je dobijao – odbio je. Tražio je stvaranje države SHS.

            Ne može se poreći da u tome nije imala udela i masonerija kojoj je i sam pripadao i bio na skoro samom vrhu masonske piramide. Oni su se dogovorili, satavili je, a onda ponovo rastavili. Kao inženjerci u vojsci pontonski most.

A razrušene obale od montaže i demontaže? Ko će njih popraviti. Ko će im vratiti stari izgled. Niko. Sačekaš, izraste trava, i sakrije tragove gusenica koje su „inženjerci“ ostavili kada su ga rasklapali. I od trave se ništa ne vidi. A tragovi što su ostali na zemlji? Pa i oni će nakon mnogo kiša i bujica nestati. Sve dok nekom, daleko na zapadu ili na istoku opet ne dune u glavu da bi tu mogao da se napravi most. Pontonski naravno. Da se može jednog dana rasklopiti.

            Kako sam se setio Kralja Aleksandra i atentata? Pa svaki put kada sam bio u Marselju nisam propustio priliku da odem na ugao Rimske i Luja Salvatorea, poklonim se senima Kralja Aleksandra, ako imam priliku upalim sveću i fotografišem se, tu uz Kraljev spomenik. Tako sam i zapamtio datum na spomeniku. 9.oktobar 1934.