Mudrost, odlučnost i kreativnost je u strankama

Posmatrao sam ove naše „preplanule“ privatne preduzimače koji sakupljaju stare ’kumulatore, šporete, veš mašine, bakarne žice sa bandera, oluke sa kuća čiji su vlasnici ostavili poruku na telefonskoj sekretarici da nisu kod kuće i još razne druge skoro bezvredne stvari kao što su šahtovi po ulicama i došao do zaključka da bi uz malo bolju kontrolu rashoda koje oni nemilice prave to mogao biti dobar izvor novčane zarade u parama. Samo.... moram da priznam da mi se u neki ozbiljniji projekat proizvodnje para sa njima baš i nije nešto posebno ulazilo. Iz raznoraznih razloga; Stručnost -  jer bolje od mene znaju šta je najkvalitetnije, informisanost - jer još bolje od mene znaju gde da pronađu resurse, i na kraju tržišna povezanost - jer najbolje od svih znaju gde da plasiraju svoje gotove proizvode ili poluproizvode. To sve znači da bi oni držali sve poluge moći u svojim rukama a ja u mojim.... Uz sve to ne može se preskočiti ni momenat bezbednosti. Sopstvene. S njima lako možeš biti za početak prebačen na Klisu a posle... Mitrovica, Požarevac, Niš i druge naučno-popularne i vaspitno-obrazovne ustanove koje od ljudi prave još veće i bolje ljude. Zato sam morao brzo da se preorijentišem na drugu stranu da se ne bih polakomio za lako stečenim parama jer kad te taj poriv jednom uhvati - gotov si.

 E, sad.... posle nekog vremena sam shvatio. U ovoj zemlji nije problem ni posao, ni početni kapital, ni prostor gde ćeš raditi, ni besplatna pomoć stručnjaka, ni radnici, ni porez koji je zaista postao mizeran, ni dozvole za rad (to se završi na jednom mestu za pola sata), ni energenti koji su zaista jeftini, ni ideje .... ništa od toga nije problem. Problem je odlučnost. Niko nema dovoljno odlučnosti da krene da radi nešto iako mu se sve samo nudi kao na rostfraj tacni za hladni narezak. Zašto? Pa ko će ga znati? Oduvek smo bili neinventivan, smotan, nesposoban, krut i nedovoljno fleksibilan narod za sve. U ovoj zemlji niko nikada i nije pokrenuo ništa da valja. Svi samo čekaju hoće li im vlast dati i sve te osobine neophodne za neki privatni posao i to špricom direktno u mozak, pa da onda iskoriste sve gore navedene mogućnosti koje im se pružaju. E, pa ne ide to tako braćo i zemljaci. Treba malo stisnuti dupe, prebaciti muda nazad (ako neko može) i pritom pomoći na neki način toj vlasti, odnosno društvenom sistemu koji ti je sve to omogućio. Kako? Pa.... za početak učlaniti se u ozbiljnu političku stranku. Samo na taj način i uz tu odgovornost se može započeti iole kreativan, inventivan, inokosan, intezivan, pozitivan i rentabilan posao.

Da, tako je. Samo kroz organe ozbiljne političke grupacije se može steći dovoljna zrelost i količina odgovornosti da samostalno, ili uz manju potporu stranke, skupiš hrabrost i odlučnost da zakoračiš u taj nemilosrdni svet slobodnog tržišta koje izgleda kao Afrička savana na Nacionalnoj Geografiji i u kojoj si ti recimo.... Impala. Stranka je tu samo da te pridržava dok ne prohodaš, a posle.... Dobro.... brane te i od leoparda, lavova,  hijena, divljih pasa i ostalog zverinja po principu - malo paseš, pa malo trave u stranku odneseš.... ili im predaš neku drugu impalu za onaj mesožderski deo u stranci.... Naravno, taj deo je malobrojan i nije halav pa ne moraš baš često odvoditi neku tvoju posestrimu.... ali jebiga.... žrtve su neophodne. A bolje onda da žrvuješ neku drugu impalicu nego sebe. Uostalom ne moraš im dati svog roda izdanak.... možeš da im daš i neku manju životinjicu.... šta ja znam.... recimo Tompsonovu Gazelu. Eto.... pa neće tamo niko praviti pitanje. Važno da je jestivo, da nije otrovno i da nije baš skrnavo.... kao Bradavičasta svinja ili Tapir.... pa da im razjebe ceo inventar i enterijer dok je ne savataju. A obično imaju i one skupe, tamne i teške zavese od draperije koje su problematične za održavanje. One su im neophodne jer ih spuštaju i skupljaju kada se donose važne odluke za nas i uopšte čitavo društvo pa im je zbog koncentracije, smirenosti i razboritosti potrebna ta polutamna atmosfera. A za razbijanje tame je potrebna hrabrost i odvažnost. Zato tamo i jesu najodlučniji, najhrabriji ali i najmudriji ljudi među ljudima. A i ti treba da razmišljaš tako da ćeš jednoga dana i ti dospeti u neku od tih najvažnijih prostorija u kojima se rešava sudbina jednog naroda i to ne kao posmatrač, nego kao jedan od njih. Onih koji brinu i o nama i o sebi i o državi i o planeti a verovatno i šire i duže čime se, matematički gledano, povećava površina njihove odgovornosti, pa samim tim i njihova veličina i značaj kao ogromnih ljudskih veličina i potencijala.

Naravno, sad je najvažnije pitanje kako da izabereš pravu stranku i kako da znaš da je prava?! E, pa to ni ja neznam sasvim sigurno. To u stvari i jeste najveći problem. Jer.... iz daljine gledano sve su slične.... ili iste. Ali kad priđeš bliže.... još su sličnije i istije. A ti od tih istih treba da izabereš pravu uz koju ćeš se razvijati kao  Čovečija ribica koja želi da postane Pavijan u relativno razumnom roku sa stanovišta evolucije. A pošto je evolucija strašno spora možda je bolje izabrati revoluciju pa kao i svi revolucionari krenuti kao Afrički Gnuovi preko reke, pa kom krokodilu zapadneš - stigao si. A kad si stigao i kad te je krokodil na kog si naleteo načeo, onda si njegov, pa kad prođeš ono njegovo famozno obrtanje ispod vode, što se može smatrati odborom za doček, primljen si. Posle je sve stvar rutine i kombinacije tvoje sposobnosti za metamorfozu od ambicioznog do povučenog, od entuzijaste do inertnog, od malodušnog do prezadovoljnog, od drčnog do poslušnog. Što ti je moć adaptacije veća bolje ćeš se osećati a samim tim ćeš lakše doći do onoga zbog čega si i došao. Do mudrosti, zrelosti i odlučnosti ali i zaštite koja ti je potrebna za opstanak u svetu surovog privatnog biznisa koji je već pojeo svu svoju nezaštićenu decu. Uz sve to što si dobio u stranci i sve ono drugo što ti ova država i društveni sistem obezbeđuju, moraš biti baš kreten da bi propao jer to je bukvalno nemoguće. Mada.... bilo je i takvih.