Županija, Viktor i Velika Vojvodina

            Skoro sam, čini mi se, spominjao poreklo. Mislim.... naše poreklo.... od koga vučemo gene. I k’o kec na jedanaest, namesti mi se ponuda o kojoj sam slušao ali nisam ni pomislio da je njena implementacija moguća, a vezana je baš za to - odakle vučemo kor(ij)enje. Pre nekog vremena, čitao sam o Premijeru Mađarske, drugu Viktoru, koji kao desničar.... ili umereni desničar (to mu ga dođe nešto kao dešnjak).... nešto muti sa onim finim momcima iz 67. županije koji pretenduju da cela Mađarska ustvari postane Vojvodina. Pri tome naravno nemaju loše namere ni prema Srbiji ni prema Slovačkoj.... pa onda valjda ni prema Mađarskoj. Jer šta bi Mađarskoj falilo da postane severnija pokrajina od severne pokrajine?! Sve što je severnije je rezvijenije i bolje. To je bar jasno. To su shvatili i ti dobroćudni dečaci iz te.... jebem li ga.... 64., 65., 68. .... kao da je važno.... županije i lepo otišli kod druga Orbana čije je ime kombinacija francusko-ruskog bratstva i jedinstva u plemstvu, i izložili mu svoj plan za koji je ovaj (Viktor) već znao jer je redovno čitao njihov blog „Srpska Županija od Severnog do Jadranskog“ i na njemu aktivno učestvovao. Pod pseudonimom naravno. Potpisivao se kao Obran Rotkvić ne želeći da meša zvaničnu politiku sa radom jedne omladinske, nevladine, neprofitne, neracionalne, neregistrovane, nepouzdane i pre svega do srži zajebane organizacije. Njihov plan, koji je pre svega demokratski, slobodarski, evrounijski i bratski je da se Vojvodina, kao jedan od najrazvijenijih delova G-8 (plus Rusija i mi) proširi na sever sve do nekadašnje linije razdvajanja Crvene Armije i snaga Vermahta u martu 1945. Kilometar gore-dole.... neće praviti problem.

            Izložili su Viktoru plan koji je već na prvo posmatranje izgledao kao da su ga napravila deca koja se igraju kauboja i indijanaca pa su rešili da malo strateški doteraju igru. Plan je predpostavljao opštu mobilizaciju svog muškog, a zbog nedostatka ljudstva i ženskog stanovništva od 16 do 66 godina, mahom srpske nacionalnosti jer su poznati kao dobri ratnici, naoružavanje istog lakim naoružanjem (pretežno već izanđalim raznim verzijama AK-47, u narodu poznatijem kao „Kalašnjikov“) i jedan ekstra super brzi blic krig kojim bi u roku od pet dana izbili na obale Severnog mora gde bi se spojili sa Ahtisarijevim trupama koje bi iz Finske, kao bratski narod, takođe silovito, preko Litvanije, Letonije i Estonije.... ili Estonije, Litvanije i Letonije.... jebem li ga.... njihov raspored i glavne gradove nikako da naučim.... stigli do iste tačke i gde bi konačno došlo do ujedinjenja dva naroda u jedan jedinstveni Ugro-Finski narod koji bi živeo na teritoriji Vojvodine koja bi se pružala svuda tuda nekuda. Svet bi bio malo zatečen, ali oni veruju da bi mnoge zemlje vrlo brzo priznale novu državu. Možda bi bilo malo problema zbog imena, jer već sada im neki debeli cvikeraš sa štapom, bivši motoraš, koji je u stvari Ličanin i pravi dinaroid, a koji se primio na ravnicu k’o svinja na svež kukuruz i mekinje, pravi probleme i tvrdi da je Vojvodinu on napravio, odbranio od varvarskih plemena s juga i dao joj u inat ime po svom najljućem neprijatelju iz tih divljačkih plemena - Vojvodi Vojislavu Šešelju, koga je jedva ubedio da se sam preda nezavisnim arbitrima iz slobodarske Holandije, gde sada napasa krave. Mada, misle oni (Županijci), da bi on (debeli lički cvikeraš) za određenu svotu postao kooperativan i prepustio im ime „Vojvodina“ koje je u katastru već uknjižio na svoje ime.

            Videvši da ima posla s klincima i da će ga ta Županijska balavurdija oterati ili na robiju ili s vlasti (ne zna se šta je gore), Viktor je odmah počeo da povlači ručnu, ali u kratkim i čestim trzajima, pokušavajući da ih uspori i prebaci na svoj uski kolosek a da oni to i ne primete. Objasnio im je da je „blic krig“ zastarela veština ratovanja, da nemaju dovoljno ljudstva i da će ih prvi zajebati oni divusi (Srbi) s juga te njihove županije, jer iako su od poslednjih 20 godina ratovali 15, sve su ratove uzgubili i ako se na njih oslone neće mrdnuti na sever dalje od Rumenke ili Čeneja. Rekao im je da on ima mnogo, mnogo bolju ideju. Treba sve Mađare, Srbe, Hrvate, Slovake, Rumune,Čehe i ostale koji bi živeli na teritoriji te buduće Velike Vojvodine od Severnog do Jadranskog ubediti da uzmu Mađarsko državljanstvo. Kada svi postanu građani Mađarske.... za 50, 60 godina..... onda treba tražiti od ostataka Evropske Unije, koja će se u međuvremenu svesti na Grčku, Bugarsku, Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru, da prizna novu državu gore navedenih građana pod istorijskim imenom Velika Vojvodina a da se Mađarska briše iz registra upisanih zemalja. Nakon toga završni udarac - ujedinjenje sa Srbijom i izlazak na Jadransko more (tu bi se verovatno moralo upotrebiti nešto sile.... a možda i ne bi.... možda bi bilo dovoljno samo malo zapretiti i.....). Tada bi ime te nove države preimenovli u Srpska Velika Vojvodina, svi se izjasnili kao Srbi i svi masovno prihvatili Pravoslavnu veru kao jedinu veru Svetih Otaca Naših. Nakon Viktorovog plana klinci iz Županije 46 su bili malo zatečeni, ali su nakon prvih znakova nedoumice iskazali ogromno oduševljenje i radost i spontano, sa premijerom Viktorom, počeli da uzvikuju: „Srbija i Mađarska od Severnog do Jadrana“, i to ponavljali kao ploča koja preskače (ako se neko uopšte seća te naprave od pre 50-tak godina). Odlučeno je da se u realizaciju kreće odmah.

            E tu dolazimo na početak priče i ponudu koju sam spomenuo. Predstavnici.... sad’ dal’ Županije 69 ili Premijera Vikija lično (naravno po piramidalnom poretku) su i mene posetili u mom skromnom domu, izložili mi plan do detalja, objasnili da će moji unuci ili najkasnije praunuci biti građani Srpske Velike Vojvodine i ukazali mi na važnost što veće masovnosti prihvatanja genijalne ideje. Naravno, bez dvoumljenja i uz obećanje da ću ideju širiti dalje podneo sam zahtev za prijem u Mađarsko državljanstvo koje će jednom biti Vojvođansko-Srpsko. Za početak, moraću da naučim malo mađarskog jezika, položim zakletvu (kao u Americi) i prihvatim da je Vojvodina deo Mađarske, odnosno nekadašnje Ugarske. Ali to je samo privremeno. Ako sve bude u redu, a nema razloga da ne bude, sve će to biti Srpska Velika Vojvodina. Valjda ću doživeti i taj dan. Pa iako ne doživim.... za takve ideale je vredelo živeti.   

           Odlukom Vlade Republike Mađarske od 26.maja 2010. godine, pravo na mađarsko državljanstvo imaju sve osobe koje mogu da dokažu da im je bilo ko od direktnih predaka rođen na teritoriji Ugarske do 1921. godine. Dovoljan je izvod iz matične knjige rođenih ili umrlih za dedu, pradedu, babu, prababu.... Samo to je dovoljno da postaneš Mađarski državljanin....  Zauvek!

ZAŠTO?!