Ne znajući više gde i kako bi se
informisao o događanjima kod nas a i šire, otvorim pre neki dan „021 -
Novosadski informativni portal“. To mu, u stvari, dođe elektronska varijanta
vesti „Radija 021“.... mada.... a šta je radio ako ne elektronska varijanta....
Dobro... ovo je elektronski oblik sa pisanim tekstovima, uz dodatke sa
fotografijama ili čak video snimcima a sve na „izvol’te“ internetu, bez koga
kada ostanemo samo na par sati osećamo se kao kao čovek sa žešćim prolivom u
sred centra grada a bez i najmanjeg parčeta papira kod sebe. E, listajući taj
portal mišem naiđem na zanimljive stvari.... dobro,... kako kome.... Recimo; To
jutro su neke barabe „obile na desetine kola na Novom Naselju“.... i uz tekst i
fotografije 4 ili 5 kola. A onda obaveštenje MUP, PU Novi Sad, da je
prijavljeno samo 9 obijanja. Eto ti ga sad.... pa jel’ devet ili pet puta po
devet, ako je više desetina? Na fotografijama se vidi četiri automobila, ali
neće ni ovi sa „021“ po celom portalu da lepe slike samo obijenih kola....
mislim, moraju nešto i da pišu, inače bi im se portal zvao „Fotoportal 021“.
Bez obzira na sve, učinilo mi se da je neko ludovao te noći, al’ da se nije baš
nešto opario.... sem što je, izgleda, bilo organizovano takmičenje u razbijanju
stakala na kolima, uz usputno izbijanje para iz džepa svim tim ljudima. Nego...
da ovi u „Glas servisu“ ili „Novusu“ možda na taj način ne podstiču promet roba
i usluga u Republici Srbiji?! Jer sva ta stakla će se morati zameniti, jelte’?
Ali ne bih da optužujem nikog.... i ja sam dan ranije na svojim kolima menjao
šofer-šajbNu, koju neki zovu i šofer-šajba... a to je, kao što znamo iz
majstorsko-nemačkog - nepravilno. I s obzirom da mi je krađe i divljanja
pun.... očin,...batalim ja to i odem dalje.
A dalje.... svašta; Naprednjaci se
zakačili sa Ligašima oko natpisa na gradskim autobusima... ćirilica ili
latinica? Jaka stvar.... mislim to što su se oni zakačili. Ako ćemo pošteno,
nisu se nikad ni „otkačili“. A i to za pismo po autobusima.... Ćirilica polako
nestaje i odumire, to je tačno, ali šta će jadni strendžeri koji dođu u naš
grad.... ako takvih još ima.... kako će se snaći?! Doduše, ne znam šta bi
jednom Švabi bez automobila (ima li takvih?!) značili Detelinara, Liman,
Podbara ili Klisa i sa latinicom i bez nje? Jednako će biti izgubljen sve dok
ga neko od nas ne uhvati za ruku, odvede i kaže: Bite, jebem te smotanog,
izgubio sam pola sata vodajući te po gradu k’o konja.... što si, koji moj, i
kretao iz Nemačke kad ne znaš dalje od nosa.... jebala vas i Evropa i Evropska
Unija i OJebs i sve redom.... naravno, iskazujući mu pri tome veliko poštovanje
i gostoprimstvene gardove po kojima smo široko poznati. Sve do Segedina.... ili
možda Kečkemeta. Batalim ja i tu temu, kad vidim šokantnu vest; Goran Vesić
napustio Demkratsku stranku.... Zaista sam bio šokiran.... njega nema već
toliko dugo da sam ja bio ubeđen da se on već devet-deset godina „ljulja“ u
krevetu na sprat u Zabeli ili Mitrovici.... Kad ono on tu, i uz to još prdi u
’ladnu vodu više nego ikad ranije.... Pazi ti.... ej.... Goran Vesić!....
Stvarno sam mislio da je na robiji ili da se iselio u neku veoma, veoma
udaljenu zemlju. Ali ne,... ti smradovi se samo ućute i umire k’o upuvak u
gaćama i samo tamo, u bližoj okolini, i smrde, dok mi malo dalje ne osećamo
smrad, ali procenat zagađenja je zbog njih sve nepodnošljiviji. Svugde počelo
da smrdi k’o u Pančevu. Ma jebem ti lopove, gde na njih da trošim svoje skupo i
dragoceno vreme.
Onda mi je pažnju privukao tekst o
ljudima koji prevode i tiluju filmove u kućnim uslovima. Misli se na one koji
naprave prevod sa svim vremenima početka i kraja titla za svaku rečenicu u
filmu, a mi ga skinemo sa interneta za dve sekunde i još budmo nervozni ako je
majstor kasnio sa titlom za pola sekunde tokom celog filma. Kako sam ovo
primetio?!.... E, moja pametna žena (deminutive više neću da koristim iz
principa) uvek iskopa neke britanske serije da joj skinem, pa da gospođa gleda
uveče kad deca poležu.... iako oni već duže vreme ležu posle nas... Skidao sam
joj svašta; „Daunton Ebi“, pa „Tjudore“, pa „Povratak u Kranford“ pa „Stubovi
zemlje“, pa onda neke francuske filmove koji jedva da postoje i u francuskoj
kinoteci u Parizu.... ma svašta. I, između ostalog, napadne me da joj skinem
neku britansku seriju „Očajni romantičari“,
o nekoj grupi slikara - dramosera iz sredine 19. veka koji osnivaju neko
„Prerafaelitisko Bratstvo“, valjda s ciljem da dokažu da je DaVinči za njih bio
običan moler. Vrlo interesantna serija.... za dokone mrsomude. Ali kad sam
skinuo seriju shvatio sam da ne postoji titl ni na srpskom, ali ni na jednom od
jezika koji „se govore u okruženju“.... ako izuzmemo mađarski i rumunski. I
grdno razočaran time, čak više od samih romantičara iz serije, odlučim ja da
prevedem prvu epizodu pa kud puklo da puklo. Naravno, moja žena, nediplomirani
profesor nemačkog jezika (što bi i diplomirala kada se udala?!.... udaja je
najveća diploma) je odmah počela da se kikoće „tanko“ k’o Bojsi iz „Mućki“....
Ti da prevedeš film?! Nemoj me zasmejavati! Pa to rade ozbiljni prevodioci, sa godinama
iskustva i uz pomoć lektora i za srpski i za engleski.... I tako... napriča mi
svašta. Ja joj rekoh da se tako prevodilo dok je Draga Jonaš bila spiker na
radiju, a ona je u penziji više od 20 godina.... danas to prevodi i kurta i murta.
I.... zalegnem ja i krenem! I.... onako.... fino počnem.... malo sam se
podbočavao imenikom, translejterom, a zbog radnje i Vikipedijom. Ali, već posle
pet minuta prevedene epizode, u kojoj ima više konverzacije nego u deset
„Papilona“, vidim ja da će biti napeto. Ali, odlučio sam i prevešću! Ljudi
moji.... šest dana sam ja to radio.... Ne po ceo dan, ali uveče kad god sam
imao vremena.... i na kraju završio. Pa to je gore nego da uhvatiš odjednom tri
reda kukuruza da kopaš.... Robija! Tek onda sam shvatio zašto svi oni ljudi
koji postave prevod i titl na internetu kažu: Samo napiši „Hvala“ za titl koji
sam napravio... Šta „Hvala“?!... Pa ja to ne bih radio za 10 evra po svakom
skinutom titlu.... a dnevno se skine više stotina puta.... Ma to je takva zavrzlama
da nekada ne znaš kako da počneš rečenicu.... ni gde će se ona završiti. Tu
prvu epizodu sam za to vreme gledao više puta nego i „Maratonce“ i „Ko to tamo
peva“ zajedno! Znao sam svaku reč, svako slovo te usrane prve epizode. Naravno,
odmah sam odustao od prevođenja cele serije od osam epizoda.... Pa ja bih to
završio pred Uskrs.... možda?! E, od sada nema šale sa prevodiocima. Ne da ću
im pisati hvala, nego ću im tražiti adresu da im pošaljem ili flašu „Viljamovke“ ili dve velike „Milka“ čokolade. Pa moraju i oni da
dobiju nešto za sav taj trud, verujte mi. I onda sam se toliko solidarisao sa
ljudima iz priloga na portalu „021“ da sam odmah zagasio kompjuter i legao da
spavam. Ni noge nisam opr’o.
Нема коментара:
Постави коментар