Странице

_____________________UMIŠLjENA RAZMIŠLjANjA JEDNOG ZAMIŠLjENOG NAMĆORA___________________

недеља, 27. јануар 2013.

Prevodilac danju, prevodilac noću...


            Ne znajući više gde i kako bi se informisao o događanjima kod nas a i šire, otvorim pre neki dan „021 - Novosadski informativni portal“. To mu, u stvari, dođe elektronska varijanta vesti „Radija 021“.... mada.... a šta je radio ako ne elektronska varijanta.... Dobro... ovo je elektronski oblik sa pisanim tekstovima, uz dodatke sa fotografijama ili čak video snimcima a sve na „izvol’te“ internetu, bez koga kada ostanemo samo na par sati osećamo se kao kao čovek sa žešćim prolivom u sred centra grada a bez i najmanjeg parčeta papira kod sebe. E, listajući taj portal mišem naiđem na zanimljive stvari.... dobro,... kako kome.... Recimo; To jutro su neke barabe „obile na desetine kola na Novom Naselju“.... i uz tekst i fotografije 4 ili 5 kola. A onda obaveštenje MUP, PU Novi Sad, da je prijavljeno samo 9 obijanja. Eto ti ga sad.... pa jel’ devet ili pet puta po devet, ako je više desetina? Na fotografijama se vidi četiri automobila, ali neće ni ovi sa „021“ po celom portalu da lepe slike samo obijenih kola.... mislim, moraju nešto i da pišu, inače bi im se portal zvao „Fotoportal 021“. Bez obzira na sve, učinilo mi se da je neko ludovao te noći, al’ da se nije baš nešto opario.... sem što je, izgleda, bilo organizovano takmičenje u razbijanju stakala na kolima, uz usputno izbijanje para iz džepa svim tim ljudima. Nego... da ovi u „Glas servisu“ ili „Novusu“ možda na taj način ne podstiču promet roba i usluga u Republici Srbiji?! Jer sva ta stakla će se morati zameniti, jelte’? Ali ne bih da optužujem nikog.... i ja sam dan ranije na svojim kolima menjao šofer-šajbNu, koju neki zovu i šofer-šajba... a to je, kao što znamo iz majstorsko-nemačkog - nepravilno. I s obzirom da mi je krađe i divljanja pun.... očin,...batalim ja to i odem dalje.


            A dalje.... svašta; Naprednjaci se zakačili sa Ligašima oko natpisa na gradskim autobusima... ćirilica ili latinica? Jaka stvar.... mislim to što su se oni zakačili. Ako ćemo pošteno, nisu se nikad ni „otkačili“. A i to za pismo po autobusima.... Ćirilica polako nestaje i odumire, to je tačno, ali šta će jadni strendžeri koji dođu u naš grad.... ako takvih još ima.... kako će se snaći?! Doduše, ne znam šta bi jednom Švabi bez automobila (ima li takvih?!) značili Detelinara, Liman, Podbara ili Klisa i sa latinicom i bez nje? Jednako će biti izgubljen sve dok ga neko od nas ne uhvati za ruku, odvede i kaže: Bite, jebem te smotanog, izgubio sam pola sata vodajući te po gradu k’o konja.... što si, koji moj, i kretao iz Nemačke kad ne znaš dalje od nosa.... jebala vas i Evropa i Evropska Unija i OJebs i sve redom.... naravno, iskazujući mu pri tome veliko poštovanje i gostoprimstvene gardove po kojima smo široko poznati. Sve do Segedina.... ili možda Kečkemeta. Batalim ja i tu temu, kad vidim šokantnu vest; Goran Vesić napustio Demkratsku stranku.... Zaista sam bio šokiran.... njega nema već toliko dugo da sam ja bio ubeđen da se on već devet-deset godina „ljulja“ u krevetu na sprat u Zabeli ili Mitrovici.... Kad ono on tu, i uz to još prdi u ’ladnu vodu više nego ikad ranije.... Pazi ti.... ej.... Goran Vesić!.... Stvarno sam mislio da je na robiji ili da se iselio u neku veoma, veoma udaljenu zemlju. Ali ne,... ti smradovi se samo ućute i umire k’o upuvak u gaćama i samo tamo, u bližoj okolini, i smrde, dok mi malo dalje ne osećamo smrad, ali procenat zagađenja je zbog njih sve nepodnošljiviji. Svugde počelo da smrdi k’o u Pančevu. Ma jebem ti lopove, gde na njih da trošim svoje skupo i dragoceno vreme.


            Onda mi je pažnju privukao tekst o ljudima koji prevode i tiluju filmove u kućnim uslovima. Misli se na one koji naprave prevod sa svim vremenima početka i kraja titla za svaku rečenicu u filmu, a mi ga skinemo sa interneta za dve sekunde i još budmo nervozni ako je majstor kasnio sa titlom za pola sekunde tokom celog filma. Kako sam ovo primetio?!.... E, moja pametna žena (deminutive više neću da koristim iz principa) uvek iskopa neke britanske serije da joj skinem, pa da gospođa gleda uveče kad deca poležu.... iako oni već duže vreme ležu posle nas... Skidao sam joj svašta; „Daunton Ebi“, pa „Tjudore“, pa „Povratak u Kranford“ pa „Stubovi zemlje“, pa onda neke francuske filmove koji jedva da postoje i u francuskoj kinoteci u Parizu.... ma svašta. I, između ostalog, napadne me da joj skinem neku britansku seriju „Očajni romantičari“, o nekoj grupi slikara - dramosera iz sredine 19. veka koji osnivaju neko „Prerafaelitisko Bratstvo“, valjda s ciljem da dokažu da je DaVinči za njih bio običan moler. Vrlo interesantna serija.... za dokone mrsomude. Ali kad sam skinuo seriju shvatio sam da ne postoji titl ni na srpskom, ali ni na jednom od jezika koji „se govore u okruženju“.... ako izuzmemo mađarski i rumunski. I grdno razočaran time, čak više od samih romantičara iz serije, odlučim ja da prevedem prvu epizodu pa kud puklo da puklo. Naravno, moja žena, nediplomirani profesor nemačkog jezika (što bi i diplomirala kada se udala?!.... udaja je najveća diploma) je odmah počela da se kikoće „tanko“ k’o Bojsi iz „Mućki“.... Ti da prevedeš film?! Nemoj me zasmejavati! Pa to rade ozbiljni prevodioci, sa godinama iskustva i uz pomoć lektora i za srpski i za engleski.... I tako... napriča mi svašta. Ja joj rekoh da se tako prevodilo dok je Draga Jonaš bila spiker na radiju, a ona je u penziji više od 20 godina.... danas to prevodi i kurta i murta. I.... zalegnem ja i krenem! I.... onako.... fino počnem.... malo sam se podbočavao imenikom, translejterom, a zbog radnje i Vikipedijom. Ali, već posle pet minuta prevedene epizode, u kojoj ima više konverzacije nego u deset „Papilona“, vidim ja da će biti napeto. Ali, odlučio sam i prevešću! Ljudi moji.... šest dana sam ja to radio.... Ne po ceo dan, ali uveče kad god sam imao vremena.... i na kraju završio. Pa to je gore nego da uhvatiš odjednom tri reda kukuruza da kopaš.... Robija! Tek onda sam shvatio zašto svi oni ljudi koji postave prevod i titl na internetu kažu: Samo napiši „Hvala“ za titl koji sam napravio... Šta „Hvala“?!... Pa ja to ne bih radio za 10 evra po svakom skinutom titlu.... a dnevno se skine više stotina puta.... Ma to je takva zavrzlama da nekada ne znaš kako da počneš rečenicu.... ni gde će se ona završiti. Tu prvu epizodu sam za to vreme gledao više puta nego i „Maratonce“ i „Ko to tamo peva“ zajedno! Znao sam svaku reč, svako slovo te usrane prve epizode. Naravno, odmah sam odustao od prevođenja cele serije od osam epizoda.... Pa ja bih to završio pred Uskrs.... možda?! E, od sada nema šale sa prevodiocima. Ne da ću im pisati hvala, nego ću im tražiti adresu da im pošaljem ili flašu „Viljamovke“ ili dve velike „Milka“ čokolade. Pa moraju i oni da dobiju nešto za sav taj trud, verujte mi. I onda sam se toliko solidarisao sa ljudima iz priloga na portalu „021“ da sam odmah zagasio kompjuter i legao da spavam. Ni noge nisam opr’o.




Нема коментара:

Постави коментар