Странице

_____________________UMIŠLjENA RAZMIŠLjANjA JEDNOG ZAMIŠLjENOG NAMĆORA___________________

недеља, 09. децембар 2012.

Crtani u sedam i petnaj'st



            Pre nekoliko dana dobio sam interesantan mejl sa nazivom „Nostalgija“. Otvorim ga i vidim klasičan „pps“ format koji obično prave dokoni lelemudi ubacujući neke „jako lepe“ fotke sa fenomenalni tekstovima u kojima nam objašnjavaju koliko smo mi u životu srećni samo nam to još nisu javili. Ali... ’ajde da pregledamo i ovaj.... ko zna.... možda stvarno i otkrijem koliko sam srećan. Početak nije obećavao ništa posebno.... „Eurokrem blok“.... pa sad.... tu na žalost i nema neke nostalgije jer iste konzumiram i dan-danas što se vidno ocrtava na mojoj garderobi, lipidnom statusu i mrzovoljnom pogledu u ogledalo. E, već sledeća slika sa fragmentom iz maestralnog crtanog filma sa DuškomDugouškom, u kome je on pogrešno odneta beba tati i mami gorilama (što će tati gorilku posebno izaći na nos), me podsetila da odavno nisam nigde video ni jedan od crtanih koje smo gledali kao klinci.... dobro.... i kasnije. Već godinama ni na jednom programu nije pušten  ni jedan crtani koji bih prepoznao kao svoj i čak seo da ga gledam sa decom.... dobro.... verovatno i sam?! To me, priznajem zainteresovalo, pa sam pokušao da saznam zašto ih nema. Da li su toliko „aut“?! Da li je moguće da je ta forma crtanog filma toliko prevaziđena?! Počeo sam to da istražujem ozbiljnije nego mnogi poznati detektivi sa TV „Pinki“ (koji je video Tita). Kopajući po kantama došao sam do nekoliko opcija. Prva - da su svi crtani filmovi bili u jednoj prostoriji RTS i da su izgoreli dok je „milosrdni anđeo“ disciplinovao našu podivljalu naciju. Zamislite tu slučajnost i prokletstvo.... crtani filmovi koji su generacije klinaca „navlačili“ na „američku pitu“ su nestali u sekundi, sprženi od strane istog proizvođača. Tužno! Druga opcija je bila mnogo bolnija.... svi crtani, iz iste te prostorije, su izgoreli 5. oktobra 2000. kada je zapaljena zgrada RTS!? E, to je već nezgodno.... ako ni zbog čega drugog a ono bar zbog toga što sam i ja bio tada tamo. Da sam znao, ne bih se razmišljao da krenem da ih spašavam ne žaleći da u toj borbi dam i svoj život (završni deo zakletve u JNA)!



            Treća opcija je da jeste bilo štete na trakama ali da je dosta toga spašeno i da crtani filmovi našeg detinjstva, a i mladosti (ja sam neke gledao pre nego što bih krenuo u život negde.... ’85.) mogu da se nađu, ali da više zaista nisu interesantni. Sudeći po onome što ima na JuTjubu rekao bih da je praktično sve tu. Ne znam samo da li kvalitet snimka zadovoljava TV standard?! Ako zadovoljava.... kome više nisu interesantni i kako se zna da nisu interesantni?! Dobro.... priznajem da smo ih mi sve gledali više desetina puta, ali zar nije baš to dokaz njihovog kvaliteta. Da bih potvrdio tu teoriju, ja sam sa mlađom ćerkom, koja jedina u kući još gleda crtane, seo i gledao one crtane koji su sad u modi. „Anđela Anakonda“, „Lejzi taun“, „Superšpijunke“, „Poručnik žabac“, „Kirmin“.... i naravno „Barbika“ (šta bi bez nje). Moram da priznam da sam to jedva nekako preživeo, ali čovek zbog naučnog istraživanja mora malo i da istrpi.... pa ako treba.... i u operu.... i na balet.... čak i u biblioteku da ode.... Ako će se izvući neki zaključci iz toga.... valja se.... mada ne verujem da se na tim mestima može bilo šta zaključiti. No, gledajući ove Nju Dženerejšn crtane sav sam se pogubio k’o Beograđani u Novom Sadu. Svi ti crtani su mi bili skoro potpuno isti i, uz sve to se jasno videlo da ih nije radio crtač, koji utiskuje dušu crtanom liku, nego kompjuter. Ali tek to me zbunilo.... svi likovi su pravili mehaničke i dosta nezgrapne, skoro robotske pokrete, ili su bili k’o retuširani film. Verovatno zato što je sad to „in“.... Jer ako se sa onom starom tehnikom crtanja ogromnog broja crteža u crtanima našeg detinjstva mogao postići mnogo prirodniji izgled pokreta i radnji, šta bi tek sad ovi kompjuteri trebalo da rade.... Ja sam, i pored toga, imao utisak kao da gledam kompjutersku animaciju neke bitke na „Historiju“ sa gomilom tenkova, eksplozija i vojnih formacija  ili istu takvu animaciju pada avionskog leta broj.... 706.... na „Nacionalnoj geografiji“, a ne dečiji crtani film.



            Još jedna stvar je (ne)interesantna. Nema gegova, nema simulacija urnebesne komedije, nema  burleske ni razloga za smeh. Radnja je sasvim ozbiljna i ima sve karakteristike akcionog trilera.... ili, još gore, čistog akcionog filma sa Švarcenegerom, Staloneom ili čak onim Van Damom Žanom i Klodom....  ili se meni tako čini. Samo se „rokaju“.... zato me i podsetilo na animaciju sa „Historija“.... pa sve očekujem da se neki lik zove Paton, Žukov, Romel ili Montgomeri, a pošto je dosta crtanih iz kosooke produkcije očekivao sam i nekog Jamamota. To onda ne bi bilo ni tako loše.... naučili bi bar taj delić istorije, a sa ovim izmišljenim likovima i radnjom u nekom neodređenom budućem vremenu je kao da stalno gledaš Pobesnelog Maksa i one manijake oko njega ali svi kao da su montirani na času tehničkog od onih rupičastih lajsni i ploča „Mehanotehnike“.... sećate ih se?! Kupovale su se dok smo bili klinci i dok su nastavnici tehničkog pokušavali da nas nateraju da napravimo nešto konstruktivno. Samo.... u ovim crtanim ništa nije konstruktivno. Naprotiv, od silnog „rokanja“ sve leti na sve strane, sve pršti toliko da su zvučnici na televizoru u poslednjem ropcu pa tako i zvuče, vibracije se od njih šire po sobi i imaš utisak da će malter početi da otpada. Srećom da ne držimo na TV-u one kevine miljee.... oni bi davno spali negde iza televizora pa bi se ona jadna živa iskidala tražeći ih. Da.... definitivno, sve je otišlo u..... Ili se ostarilo.... Ma šta god da je, dobro je da sam zbog ovoga našao ono brdo crtanih na JuTjubu i odoh da ih gledam. Smesta.




Нема коментара:

Постави коментар