Pre nekoliko dana dobio sam
interesantan mejl sa nazivom „Nostalgija“. Otvorim ga i vidim klasičan „pps“
format koji obično prave dokoni lelemudi ubacujući neke „jako lepe“ fotke sa
fenomenalni tekstovima u kojima nam objašnjavaju koliko smo mi u životu srećni
samo nam to još nisu javili. Ali... ’ajde da pregledamo i ovaj.... ko zna....
možda stvarno i otkrijem koliko sam srećan. Početak nije obećavao ništa
posebno.... „Eurokrem blok“.... pa sad.... tu na žalost i nema neke nostalgije
jer iste konzumiram i dan-danas što se vidno ocrtava na mojoj garderobi,
lipidnom statusu i mrzovoljnom pogledu u ogledalo. E, već sledeća slika sa
fragmentom iz maestralnog crtanog filma sa DuškomDugouškom, u kome je on pogrešno odneta beba tati i mami gorilama (što će
tati gorilku posebno izaći na nos), me podsetila da odavno nisam nigde video ni
jedan od crtanih koje smo gledali kao klinci.... dobro.... i kasnije. Već
godinama ni na jednom programu nije pušten ni jedan crtani koji bih prepoznao kao svoj i
čak seo da ga gledam sa decom.... dobro.... verovatno i sam?! To me, priznajem
zainteresovalo, pa sam pokušao da saznam zašto ih nema. Da li su toliko „aut“?!
Da li je moguće da je ta forma
crtanog filma toliko prevaziđena?! Počeo sam to da istražujem ozbiljnije nego
mnogi poznati detektivi sa TV „Pinki“ (koji je video Tita). Kopajući po kantama
došao sam do nekoliko opcija. Prva - da su svi crtani filmovi bili u jednoj
prostoriji RTS i da su izgoreli dok je „milosrdni anđeo“ disciplinovao našu podivljalu
naciju. Zamislite tu slučajnost i prokletstvo.... crtani filmovi koji su
generacije klinaca „navlačili“ na „američku pitu“ su nestali u sekundi, sprženi
od strane istog proizvođača. Tužno! Druga opcija je bila mnogo bolnija.... svi
crtani, iz iste te prostorije, su izgoreli 5. oktobra 2000. kada je zapaljena
zgrada RTS!? E, to je već nezgodno.... ako ni zbog čega drugog a ono bar zbog
toga što sam i ja bio tada tamo. Da sam znao, ne bih se razmišljao da krenem da
ih spašavam ne žaleći da u toj borbi dam i svoj život (završni deo zakletve u
JNA)!
Treća opcija je da jeste bilo štete
na trakama ali da je dosta toga spašeno i da crtani filmovi našeg detinjstva, a
i mladosti (ja sam neke gledao pre nego što bih krenuo u život negde.... ’85.)
mogu da se nađu, ali da više zaista nisu interesantni. Sudeći po onome što ima
na JuTjubu rekao bih da je praktično sve tu. Ne znam samo da li kvalitet snimka
zadovoljava TV standard?! Ako zadovoljava.... kome više nisu interesantni i kako
se zna da nisu interesantni?! Dobro.... priznajem da smo ih mi sve gledali više
desetina puta, ali zar nije baš to dokaz njihovog kvaliteta. Da bih potvrdio tu
teoriju, ja sam sa mlađom ćerkom, koja jedina u kući još gleda crtane, seo i
gledao one crtane koji su sad u modi. „Anđela
Anakonda“, „Lejzi taun“, „Superšpijunke“, „Poručnik žabac“, „Kirmin“.... i
naravno „Barbika“ (šta bi bez nje). Moram da priznam da sam to jedva nekako
preživeo, ali čovek zbog naučnog istraživanja mora malo i da istrpi.... pa ako
treba.... i u operu.... i na balet.... čak i u biblioteku da ode.... Ako će se
izvući neki zaključci iz toga.... valja se.... mada ne verujem da se na tim
mestima može bilo šta zaključiti. No, gledajući ove Nju Dženerejšn crtane sav
sam se pogubio k’o Beograđani u Novom Sadu. Svi ti crtani su mi bili skoro
potpuno isti i, uz sve to se jasno videlo da ih nije radio crtač, koji utiskuje
dušu crtanom liku, nego kompjuter. Ali tek to me zbunilo.... svi likovi su
pravili mehaničke i dosta nezgrapne, skoro robotske pokrete, ili su bili k’o
retuširani film. Verovatno zato što je sad to „in“.... Jer ako se sa onom
starom tehnikom crtanja ogromnog broja crteža u crtanima našeg detinjstva mogao
postići mnogo prirodniji izgled pokreta i radnji, šta bi tek sad ovi kompjuteri
trebalo da rade.... Ja sam, i pored toga, imao utisak kao da gledam kompjutersku
animaciju neke bitke na „Historiju“ sa gomilom tenkova, eksplozija i vojnih
formacija ili istu takvu animaciju pada
avionskog leta broj.... 706.... na „Nacionalnoj geografiji“, a ne dečiji crtani
film.
Još jedna stvar je (ne)interesantna.
Nema gegova, nema simulacija urnebesne komedije, nema burleske ni razloga za smeh. Radnja je sasvim
ozbiljna i ima sve karakteristike akcionog trilera.... ili, još gore, čistog
akcionog filma sa Švarcenegerom, Staloneom ili čak onim Van Damom Žanom i
Klodom.... ili se meni tako čini. Samo
se „rokaju“.... zato me i podsetilo na animaciju sa „Historija“.... pa sve
očekujem da se neki lik zove Paton, Žukov, Romel ili Montgomeri, a pošto je
dosta crtanih iz kosooke produkcije očekivao sam i nekog Jamamota. To onda ne
bi bilo ni tako loše.... naučili bi bar taj delić istorije, a sa ovim
izmišljenim likovima i radnjom u nekom neodređenom budućem vremenu je kao da
stalno gledaš Pobesnelog Maksa i one manijake oko njega ali svi kao da su
montirani na času tehničkog od onih rupičastih lajsni i ploča „Mehanotehnike“....
sećate ih se?! Kupovale su se dok smo bili klinci i dok su nastavnici tehničkog
pokušavali da nas nateraju da napravimo nešto konstruktivno. Samo.... u ovim
crtanim ništa nije konstruktivno. Naprotiv, od silnog „rokanja“ sve leti na sve
strane, sve pršti toliko da su zvučnici na televizoru u poslednjem ropcu pa
tako i zvuče, vibracije se od njih šire po sobi i imaš utisak da će malter
početi da otpada. Srećom da ne držimo na TV-u one kevine miljee.... oni bi
davno spali negde iza televizora pa bi se ona jadna živa iskidala tražeći ih.
Da.... definitivno, sve je otišlo u..... Ili se ostarilo.... Ma šta god da je,
dobro je da sam zbog ovoga našao ono brdo crtanih na JuTjubu i odoh da ih
gledam. Smesta.
Нема коментара:
Постави коментар