Странице

_____________________UMIŠLjENA RAZMIŠLjANjA JEDNOG ZAMIŠLjENOG NAMĆORA___________________

недеља, 03. март 2013.

Voja ušao u Ginisa zbog utihnulih jaganjaca


            Gledam nešto, pre neki dan, ta Ginisove rekorde. Ima tu svega i svačega. Za gomilu stvari moraš da se upitaš, kojoj budali je uopšte palo na pamet da pravi takav rekord. Ali onda shvatiš.... fora je jednostavna.... napraviš rekord u nečemu što još niko nije, pa ne moraš da se takmičiš s nekim. A ne kao ovi naši iz Turije koji su baš navalili da održe onaj za najdužu kobasicu na svetu. Mada, to je kobasica u sirovom stanju, a voleo bih da vidim da li su u stanju da naprave najdužu pravu, dimljenu, suvu kobasicu koju možeš da staviš na dasku za sečenje, uzmeš dobar i savršeno oštar „Svibo“ nož i ... udri. To bi već bila ozbiljnija stvar. Ali čemu ozbiljni rekordi kada, kao što sam rekao, postoje gluposti kojih se setiš, napraviš i eto.... Recimo.... neki čiča uz Amerike se setio da poređa pored puta 80.000 komada konzervi.... raznih.... i naravno ušau u Ginisovu knjigu. Pa ko bi još ređao konzerve pored puta?! I zašto uopšte pored puta?! Mislim.... koja je svrha stajanja konzervi pored puta?! Ili, recimo.... trčanje u perajama za ronjenje. Pa to k’o u Montipajtonovcima?! Ko se igde takmičio da trči sa perajama. Slično je i sa nekim Korej(an)cem koji je najbrži na sto metara ali hodajući i na i rukama i na nogama istovremeno?! U trci je učestvovalo čak njih petorica! Rekord vredan pažnje! Ili onaj sa najsmrdljivijim prdežom?! Pa ko je odlučivao o tome i kako. Čime su to merili? Mada.... ima zaista fascinantnih. Recimo naišao sam na rekord u dužini ejakulacijom izbačene sperme.... 5,7 metara?! Ej?! To je faca, a ne svi ovi dramoseri do sad. Pitam se samo s čim su ga stimulisali da uspe da napravi takav dobačaj? Mora da su ubedili neku njegovu komšinicu na koju se pali da ga „malo izazove“. Ženu nisu sigurno!


            Sve u svemu, raznih rekorda i još više gluposti ima u toj knjizi, koja je inače, ako niste znali, nastala zbog kafanske opklade.... normalno, jel’da.... mislim, tek da se uvere neverne Tome koje tvrde da kafana nije majka?! E sad, jedna od gluposti, koja to možda baš i nije, je vreme koje je neko proveo u pritvoru. Ne u zatvoru.... osuđen, pa je na izdržavanju kazne.... takvih ima na milione. Ne, nego baš u pritvoru, dok traje suđenje i bez izrečane bilo kakve presude. Taj rekord drži naš zemljak, najmlađi doktor nauka (nekad), potom četnički vojvoda i na kraju haški pritvorenik - dr Vojislav Šešelj. Deset godina on njima psuje mater, govori im da jedu govna, tera ih u pičku materinu, nudi ih da mu se napuše kurca i tako.... mislim.... baš k’o svi naši u belom svetu. Veso Šljiva je za to vreme bežao po Beogradu, hvatali ga neki specijalci.... ili šta li su već.... i uhvatili ga.... pa je deportovan, pritvoren, suđen, osuđen, robijao, odrobijao, pušten i već bio gost kod Ivana Ivanovića?! Jebote?! A za sve to vreme Voja je još uvek kod nekog istražnog sudije u Hagu. Ja sam mislio da su ovi naši sudovi spori, ali kada ovo uzmete u obzir.... pa mi smo jedna od najekspeditivnijih zemalja na svetu. I što je najsmešnije.... ili, možda bi bilo bolje reći, najlicemernije, najogavnije, najsurovije i najtužnije.... oni ni sada nisu ni blizu neke presude. U stvari, ja imam utisak, da oni nisu blizu ni bilo kakve optužbe?! Ja još uvek nisam uspeo da uhvatim tu genijalnu pravničku nit.... za čega oni njega u stvari terete? Da je bio u Vukovaru - jeste.... pa dobro, bio sam i ja.... ili tu, vrlo blizu, da je nosio maskirnu uniformu - i to jeste.... dobro ja nisam.... mene je zapala ona što je nekad u JNA bila svečana, za izlaske u grad ili odlaske u rat - da se u rat ide svečano, gordo i ponosno. Kako i dolikuje nama s „ove“ strane.... Srbima, Slovacima, Mađarima, Rusinima, Rumunima, Vlasima i ostalim pripadnicima naših naroda i narodnosti koji su bili na ovoj.... „našoj“ strani.


            Šta je taj pritvorenik još radio....? Nosio je automatsku pušku M-70A, u narodu poznatiju kao „Kalašnjikov“, onako.... dosta nehajno.... u desnoj ruci.... i opalio koji rafal u vazduh.... ili zrak....?! Pa dobro.... istu takvu, samo sa različitim serijskim brojem, nosio sam i ja.... ali nisam pucao u vazduh. Nisam nalazio smisao u tome. Isto to je valjda razlog.... mislim, to sa smislom, što nisam opalio ni jedan jedini metak.... nigde. Nisam imao ni na koga. Prva linija „ustaške obrane“ je bila kod skladišta „Saponije“ iz Osijeka (ili beše Oseka) i to nekih 900 do 1.000 metara od naše junačke i otadžbinske linije i zemunice u kojoj su pacovi bili „pets“ (što bi rekli Ameri) i koje smo hranili viškovima mleka iz tetrapaka. Doduše, ja sam kao vozač dolazio samo tri puta dnevno do naše hrabre prve linije i zadržavao se oko pola sata.... da podelim ručak i dopunim ispaljenu municiju, mahom ispucanu u isti onaj hrvatski zrak u koji je pucao i dr Voja, samo što je on šenlučio, a moji saborci su pucali zato što je vetar zujeći kroz, zbog rata neobrane kukuruze, stvarao zvuke od kojih bi se i režiser filma „Deca iz kukuruza“ usrao od straha. E.... ima jedna stvar u kojoj se razlikuju naša učešća u ratu. Mislim.... moje i Vojino. On je više puta jeo mladu pečenu jagnjetinu a ja većinom konzerve mesnog nareska ili ribe iz 1959. I za divno čudo,.... dosta su ukusne bile, uzevši u obzir koliko „su prešle“. Konzerve, naravno. Ali to bi i mogao biti razlog zbog kojeg je optužen. Svi ti jaganjci su bili mladi i svi su „utihnuli“ zbog Voje i njegove ekipe. Jasno.... Evropa i civilizovani svet su davno prestali da na taj primitivni način „utišavaju“ jaganjce.... mislim.... uhvati, obori, nož, zakolji, i sve što već sleduje.... kod nas balkansko-afričkih naroda. Kod njih to rade mašine-roboti i jaganjci i ne osete kad su „utihnuli“, pa tako na evropsku trpezu stižu u sasvim drugačijem psiho-fizičkom stanju nego ovi naši. Da.... to sam zaboravio. Taj zločin se ipak ne može zaobići ni oprostiti. Koliko se ruku okrvavilo „utišavajući“ jaganjce zbog Vojine morbidne i nekrofilske potrebe?! E moj Vojo.... Neka te drže tamo još deset godina.... pa još deset.... pa još deset.... pa tako dok ne umreš. I zaslužio si. A i mi sa tobom.




Нема коментара:

Постави коментар