Gledam nešto, pre neki dan, ta Ginisove rekorde. Ima tu svega i
svačega. Za gomilu stvari moraš da se upitaš, kojoj budali je uopšte palo na
pamet da pravi takav rekord. Ali onda shvatiš.... fora je jednostavna....
napraviš rekord u nečemu što još niko nije, pa ne moraš da se takmičiš s nekim.
A ne kao ovi naši iz Turije koji su baš navalili da održe onaj za najdužu
kobasicu na svetu. Mada, to je kobasica u sirovom stanju, a voleo bih da vidim
da li su u stanju da naprave najdužu pravu, dimljenu, suvu kobasicu koju možeš
da staviš na dasku za sečenje, uzmeš dobar i savršeno oštar „Svibo“ nož i ...
udri. To bi već bila ozbiljnija stvar. Ali čemu ozbiljni rekordi kada, kao što
sam rekao, postoje gluposti kojih se setiš, napraviš i eto.... Recimo.... neki
čiča uz Amerike se setio da poređa pored puta 80.000 komada konzervi....
raznih.... i naravno ušau u Ginisovu knjigu. Pa ko bi još ređao konzerve pored
puta?! I zašto uopšte pored puta?! Mislim.... koja je svrha stajanja konzervi
pored puta?! Ili, recimo.... trčanje u perajama za ronjenje. Pa to k’o u
Montipajtonovcima?! Ko se igde takmičio da trči sa perajama. Slično je i sa
nekim Korej(an)cem koji je najbrži na sto metara ali hodajući i na i rukama i
na nogama istovremeno?! U trci je učestvovalo čak njih petorica! Rekord vredan
pažnje! Ili onaj sa najsmrdljivijim prdežom?! Pa ko je odlučivao o tome i kako.
Čime su to merili? Mada.... ima zaista fascinantnih. Recimo naišao sam na
rekord u dužini ejakulacijom izbačene sperme.... 5,7 metara?! Ej?! To je faca,
a ne svi ovi dramoseri do sad. Pitam se samo s čim su ga stimulisali da uspe da
napravi takav dobačaj? Mora da su ubedili neku njegovu komšinicu na koju se
pali da ga „malo izazove“. Ženu nisu sigurno!
Sve u svemu, raznih rekorda i još
više gluposti ima u toj knjizi, koja je inače, ako niste znali, nastala zbog
kafanske opklade.... normalno, jel’da.... mislim, tek da se uvere neverne Tome
koje tvrde da kafana nije majka?! E sad, jedna od gluposti, koja to možda baš i
nije, je vreme koje je neko proveo u pritvoru. Ne u zatvoru.... osuđen, pa je
na izdržavanju kazne.... takvih ima na milione. Ne, nego baš u pritvoru, dok
traje suđenje i bez izrečane bilo kakve presude. Taj rekord drži naš zemljak,
najmlađi doktor nauka (nekad), potom četnički vojvoda i na kraju haški
pritvorenik - dr Vojislav Šešelj.
Deset godina on njima psuje mater, govori im da jedu govna, tera ih u pičku
materinu, nudi ih da mu se napuše kurca i tako.... mislim.... baš k’o svi naši
u belom svetu. Veso Šljiva je za to vreme bežao po Beogradu, hvatali ga neki
specijalci.... ili šta li su već.... i uhvatili ga.... pa je deportovan,
pritvoren, suđen, osuđen, robijao, odrobijao, pušten i već bio gost kod Ivana
Ivanovića?! Jebote?! A za sve to vreme Voja je još uvek kod nekog istražnog
sudije u Hagu. Ja sam mislio da su ovi naši sudovi spori, ali kada ovo uzmete u
obzir.... pa mi smo jedna od najekspeditivnijih zemalja na svetu. I što je
najsmešnije.... ili, možda bi bilo bolje reći, najlicemernije, najogavnije,
najsurovije i najtužnije.... oni ni sada nisu ni blizu neke presude. U stvari,
ja imam utisak, da oni nisu blizu ni bilo kakve optužbe?! Ja još uvek nisam
uspeo da uhvatim tu genijalnu pravničku nit.... za čega oni njega u stvari
terete? Da je bio u Vukovaru - jeste.... pa dobro, bio sam i ja.... ili tu,
vrlo blizu, da je nosio maskirnu uniformu - i to jeste.... dobro ja nisam....
mene je zapala ona što je nekad u JNA bila svečana, za izlaske u grad ili
odlaske u rat - da se u rat ide svečano, gordo i ponosno. Kako i dolikuje nama
s „ove“ strane.... Srbima, Slovacima, Mađarima, Rusinima, Rumunima, Vlasima i
ostalim pripadnicima naših naroda i narodnosti koji su bili na ovoj.... „našoj“ strani.
Šta je taj pritvorenik još
radio....? Nosio je automatsku pušku M-70A, u narodu poznatiju kao
„Kalašnjikov“, onako.... dosta nehajno.... u desnoj ruci.... i opalio koji
rafal u vazduh.... ili zrak....?! Pa dobro.... istu takvu, samo sa različitim
serijskim brojem, nosio sam i ja.... ali nisam pucao u vazduh. Nisam nalazio
smisao u tome. Isto to je valjda razlog.... mislim, to sa smislom, što nisam
opalio ni jedan jedini metak.... nigde. Nisam imao ni na koga. Prva linija
„ustaške obrane“ je bila kod skladišta „Saponije“ iz Osijeka (ili beše Oseka) i to nekih 900 do 1.000 metara
od naše junačke i otadžbinske linije i zemunice u kojoj su pacovi bili „pets“
(što bi rekli Ameri) i koje smo hranili viškovima mleka iz tetrapaka. Doduše,
ja sam kao vozač dolazio samo tri puta dnevno do naše hrabre prve linije i
zadržavao se oko pola sata.... da podelim ručak i dopunim ispaljenu municiju, mahom
ispucanu u isti onaj hrvatski zrak u koji je pucao i dr Voja, samo što je on
šenlučio, a moji saborci su pucali zato što je vetar zujeći kroz, zbog rata
neobrane kukuruze, stvarao zvuke od kojih bi se i režiser filma „Deca iz
kukuruza“ usrao od straha. E.... ima jedna stvar u kojoj se razlikuju naša
učešća u ratu. Mislim.... moje i Vojino. On je više puta jeo mladu pečenu jagnjetinu a ja većinom konzerve
mesnog nareska ili ribe iz 1959. I za divno čudo,.... dosta su ukusne bile,
uzevši u obzir koliko „su prešle“. Konzerve, naravno. Ali to bi i mogao biti
razlog zbog kojeg je optužen. Svi ti jaganjci su bili mladi i svi su „utihnuli“
zbog Voje i njegove ekipe. Jasno.... Evropa i civilizovani svet su davno
prestali da na taj primitivni način „utišavaju“ jaganjce.... mislim.... uhvati,
obori, nož, zakolji, i sve što već sleduje.... kod nas balkansko-afričkih
naroda. Kod njih to rade mašine-roboti i jaganjci i ne osete kad su „utihnuli“,
pa tako na evropsku trpezu stižu u sasvim drugačijem psiho-fizičkom stanju nego
ovi naši. Da.... to sam zaboravio. Taj zločin se ipak ne može zaobići ni
oprostiti. Koliko se ruku okrvavilo „utišavajući“ jaganjce zbog Vojine morbidne
i nekrofilske potrebe?! E moj Vojo.... Neka te drže tamo još deset godina....
pa još deset.... pa još deset.... pa tako dok ne umreš. I zaslužio si. A i mi sa tobom.
Нема коментара:
Постави коментар