Странице

_____________________UMIŠLjENA RAZMIŠLjANjA JEDNOG ZAMIŠLjENOG NAMĆORA___________________

недеља, 09. октобар 2011.

Kako i zašto sam otvorio blog !?

Da stvarno, zašto? Glupo pitanje postavljeno samom sebi! Kao prvo šta je to blog? Ne treba mi više objašnjenja – žena mi je već sve objasnila. Kao i druge žene i ona sve zna. Kaže: „Sedneš brate i pišeš.... ono... kao svaki dan.... razumeš?“ I još kaže: „Tu su i drugi blogeri, videćeš, upoznaćete se, čitaćete medjusobno jedni drugima tekstove, ukazivati na greške, i to...“ U jebote, pa to k’o na partijskom satanku, negde sredinom 80-tih! Mogu i da me isključe iz organizacije? A gde ćemo se upoznati - pitam? Kod provajdera valjda? On je negde na sredini, negde izmedju! Ko podvodač. E, gadna su vremana došla, kad ne sedimo više po kafanama, ne zovemo konbara da donese turu, ne idemo bar 5 puta na pišanje za veče, ne bacimo pogled (naravno kradomice) na neku simpatičnu damu za nekim stolom, ne nadvikujemo se k’o što i priliči ljudima, nema nikog ko je predmet zajebancije, ne otkrivamo s kim se sve muvala  ona.....ma nije važno, ne krećemo kući 5 -6 puta i ko zna šta još svega lepoga.



I što da krećemo kući? Pa sad smo u njoj (kući). Piće donosimo sami sebi jer žena neće da bude konobar(ica), kad odlazimo na pišanje ne bojimo se da ćemo išta propustiti dok smo to obavljali, pogled bacamo na prelep ogromni spisak šifara, adresa, juzernejmova, pasvorda i ostalog vrlo bitnog a koji je zalepljen na bok kompjutera (da ga ne bi tražili), sem na decu ne vičemo više ni u sebi, a predmet zajebancije  najčešće više ne postoji, ili sam to ja. 
I sad ja treba da pišem nešto na blogu pa vi kritikujete ili odobravate (preporučuje se ovo drugo) moje stavove, pa onda ja odgovaram, i onda vi i opet ja, i vi i ja... i siti se napričamo. 




Ništa, nema druge - ajd’ da počnemo s pisanjem. Ali već na startu problem! O čemu? Gledam u list papira (virtuelni, tj. elektronski), i ne znam šta da pišem, ni o čemu da pišem. Čoveče, kao nekada pisci ispred pisaće mašine. Počinju, pa vade list – ne sviđa im se. Bacaju ga. Pa novi. I opet ga vade i bacaju, pa stavljaju pa bacaju. Eh, koliko smo mi ekološki prosvećeniji od njih! Mi čuvamo pluća planete! Nešto mi ta slika ponovo pada na pamet....Da li se sećate filma „Mizeri“ sa odličnim Džejms Kanom i fantastičnom Keti Bejts. E baš tako. Treba mi bre neka koliba da se opustim k’o čovek i da pišem. Naravno ono sa ogromnim čekićem od dva’es kila po cevanicama bi preskočio. Uostalom moja žena takav malj ne bi digla više od 2 do 3 cm od poda a i to uz stenjanje i ispuštanje gasova pa me to ne plaši.(Na vreme bih "čuo"!)



 Treba da počnem pisanje nečega što će mi biti neka obaveza jer ja što god da započnem moram to dosta studiozno da radim. Takav tip. Pokušavao sam to da izbacim iz poduže zbirke loših navika ali još nisam našao kućicu za isključivanje te opcije. Znam da će mi biti obaveza a i pored toga se upuštam u to? Pa, na kraju, šta ja znam....Možda je bolje pričati s ljudima i kroz kablove nego nikako. 
A možda za početak i ne moram da otvaram neku ozbiljnu temu? Možda mi neko od ubuduće brojnih čitalaca da neku ideju? Kaže (napiše) mi: „Sindžo šta ti misliš o razmnožavanju jednoćelijskih organizama ili drugih prostih živih bića, na primer - bičara?“. Tu sam tanak! I ono malo što sam znao sam ispucao pri „konstruisanju“ ovo troje mučitelja koji me svakodnevno obasipaju pažnjom i negom tipa „Ćale treba bi 350 dindži za blok“,a ja „Jel’ armirano-betonski kad je 350 dinara“, ili „Ćale, idem na utakmicu sa drugarom, imaš soma da mi daš“, a ja „Čega soma, evra ili dinara? Pa jel’ ideš u Kajzerslautern na utakmicu“  i mnogim drugim znacima pažnje. Na primer, dosta često idu i kod školskog psihologa na „predavanje“ mada knjigu iz psihologije nisam video medju udžbenicima koje smo im kupili. Ali dobro, ovo su naprednije generacije. Ja sam psihologiju dobio tek u trećem srednje. Definitivno sam pri „konstruisanju“ negde omanuo u proračunu za potporne stubove.



Ima, ima tema nije da nema. Ali ja za početak ne mogu da se setim ni jedne. Ređe gledam TV, politički sam odlutao skroz na skroz, moda mi je kao proces cepanja atoma, umetnost prati moja žena a ja joj verujem, sport mi ne ide još od kad zbog  jedne  .......... (ne volim da pamtim i spominjem imena) nisam radio fizičko u 8.razredu ali o tome ne bih detaljisao, naučni program pratim ali ga slabo pamtim pa se ne bih upušt’o u neke raspave, i na kraju ostaje šta - seks! A i o tome sam rek’o skoro sve što sam znao u gore spomenutim „konstrukcijama“.



Ali nema veze. Setiću se ja nečega. Gledaću malo više TV, čitaću novine detaljnije, a možda i upišem faks - I stepen. Pa to sad po ovoj Bolonji čini mi se i nije neki must. I eto ti tema kol’ko ’oćeš! 
Samo neka sam ja njega otvorio (blog naravno). Sada će sve biti sasvim, sasvm drugačije. U medjuvremenu, ako se neko nečega seti, neka se javi. Poštujem.


10 коментара:

  1. Zanimljivo je da svi ili skoro svi, u prvim danima ili mjesecima blog iskustva imaju potrebu objasniti kako i zašto su odlučili blogirati. Da ne bude zabune i ja sam u toj grupi :-)
    Kad gledaš blogove s druge strane oceana, nitko si ne pravi pretjerane probleme s tumačenjima, ono, zanima te neka tema i odlučiš pisati, točka. KOme se dopada OK, kome se ne dopada internet prostranstva su velika ...
    Na blogovima koji tipkaju jezicima bivše države osjeća se manjak tvoje, odnosno moje, generacije. Da ne krenem u priču o godinama, mislim tu na ljude koji iza sebe već imaju jedno životno iskustvo, uspomene, uspjehe i padove, iskustvo koje ih uči da je život sve samo ne crno-bijeli svijet ... ta generacija koja ima neko iskustvo još uvijek je dovoljno mlada da prihvati nove tehnologije, sluša novu muziku, jedom riječi da bude u toku, što god to značilo. Razgovor s vršnjacima, čak i ako ih ne poznaješ iz osobnog kontakta može ti obogatiti svakodnevnicu.
    Supruga ti je napravila reklamu na svom blogu, inače ne bih znala da si odlučio postati bloger. Moj muž nije bloger i nema niti najmanje želje postati, ali se zato zadovoljava praćenjem statistike moga bloga. Njegov interes za internet je daleko manji od moga, svi njegovi bookmark su na novine i burzovne rezultate, dok su moji, nema čega nema i nema jezika na kojem ih nema. Od danas, još jedan za praćenje ;-) Želim ti sretno blogiranje, ugodne čitatelje i barem jednog stalkera, dok ne zaradiš svog prvog mrzitelja nisi pravi bloger .... lol ....

    ОдговориИзбриши
  2. E, baš ti hvala Roman Tales.
    Ako budete dolazili u ove zabitije krajeve, dodjite!
    Sindza.

    ОдговориИзбриши
  3. Baš sam danas s Giannijem razgovarala kako svaki put kad odemo u Hr on izgubi volju za putovanjem, dok on krivicu prebacuje na mene, kao da ja organiziram on bi rado išao ... moš' mislit' otkako je kupio barku pretvorio se u lokalca koji bi i na ribe išao. Uglavnom, povod razgovoru je bio jedan Novozelanđanin koji je trenutačno u Makedoniji, a kojeg ću "prošetati" Rimom sljedeću subotu, ima samo dva dana za razgledavanje grada, tako da slobodno možeš misliti da je na...grabusio ;-) Dok smo tako razgovarali o Makedoniji i želji mog zakonitog da vidi i tu zemlju, podsjetila sam ga da je još uvijek ostao nerealiziran put za Srbiju i Vojvodinu ... ako ga kojim čudom uspijem odlijepiti od barke svakako ću se javiti ;-)

    ОдговориИзбриши
  4. Ako izuzmem neke namenske blogove, ostali pišu (koliko znam) - o onome o čemu im se piše.

    Pošto blog pišem kao web-log, lični dnevnik neke vrste, i statistiku gledam jednom u dva meseca, ako uopšte :), pišem o onome što me zanima, što me potresa, što bih volela da stigne do ljudi...
    Mislim - potrebno je virenje u sebe, a to nije uvek zdravo ni pametno :))).

    Šalim se - još jednom dobrodošli, i sve najbolje, ako smem da vam sugerišem da otvorite jedan tviter nalog, onda brže komuniciramo :).

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala na lepim željama. Nemoj moje tekstove shvatati kao napadačke (počećeš da ličiš na moju ženu). Ja samo tako pišem, bez bilo kakve zle namere.
    A za Tviter... čekaj bre, tek sam i ovo započeo.
    Da se malo ušaltam, pa onda (ako mi posao, koji podrazumeva i one kafane o kojima sam ti napisao bude dozvolio) mogu i tviteri i ostalo.
    Jedino sam još krut po pitanju Fejsbuka. Još uvek se na dam! Dokle, videćemo.

    ОдговориИзбриши
  6. Dobrodošao u blogerske vode! Želim ti puno uživanja u tome :)

    ОдговориИзбриши
  7. Da me pitas sta tandrcem skoro 4 godine po blogu, ne bih znala kasti.
    Svasta.
    Opleti i uzivaj.
    Dobrodosao!

    ОдговориИзбриши