Ja baš nemam običaj da čitam novine.
Ni papirne, ni elektronske, ni u toaletu (što smo fini), ni u fotelji.... ni
upšte uzev. I šta mi bi, uzmem i krenem redom po tim elektronskim izdanjima.
Prvo što mi nije jasno je zašto oni prave elektronska izdanja a ne naplaćuju
ih. Ukucaš na Guglu, otvoriš i čitaš.... koja li je tu matematika u pitanju da
mi je znati...?! Mada.... ja imam ženu.... ona bi mogla sve to da mi prepriča
svojim rečima.... ali ne volim da je slušam dugo.... možda tek po neku vest....
ako je od izuzetnog značaja po bezbednost naroda iliti, ne daj Bože, države....
i predsednika, premijera, vicepremijera i posebno ministra finansija.... a i to
u kratkim crtama. I onako svi u komšiluku misle da mi stalno nešto zvoca, samo
mi još fali da mi prepričava novine. A i uvek sam mrzeo kada mi neko prepričava
film i novine.... i knjigu.... knjigu posebno! Sve u svemu krenam ja da čitam i
prosto se zapanjim. Ima tu nešto. Mislim.... u tim novinama. Nije Bog zna šta
pametno, ali šta danas i možeš da čuješ bilo gde pametno? Sem da slušam svoj
unutrašnji glas.... jedino se tu može čuti dosta pametnih stvari. Ali dobro, ne
mora sve biti pametno. Ne gledamo uvek neki „teži“ film o kome posle vrtimo
slike u glavi ili se čak budimo noću oznojani.... pustimo nekad i Švarcenegera
koji šara po celom ekranu dok prazne čaure vrcaju na sve strane.
Tako sam i prihvatio ovaj novinski
pregled, ili kako sam to video u nekoj TV emisiji „pres - pretres“. I čim sam
krenuo vidim ja.... ima tu šta da se čita. Politika, ekonomija, privreda,
kultura.... mada, kada sam malo bolje sve izanalizirao.... sve je to politika.
Čitam tako.... Ivica Dačić rekao nešto što je potreslo ceo demokratski svet....
nešto kao.... valjda.... Srbija je zaslužnija od nekih drugih zemalja da bude u
Evropi, a te neke zemlje se najviše protive našem ulasku u Evropu.... Skočiše
namah Nijemci, Holandjani, Austrijanci i još neki.... Te šta je on pod time
mislio, te ne može se s takvom retorikom u Evropu, te to je korak unazad....
Aman ljudi, šta ste odma’ skočili ko ludi?! Pa Ivica ne zna ni šta je rekao. On
kaže nešto tek da bi rekao, a čak i kad zasere i šefa u stanicu jedva uspeju da
mu objasne šta je zasr’o. Mada.... iskreno.... ni sam nisam shvatio šta je ovde
zasrao?! Onda naiđem na vest da nam dolaze Keti i Hilari da razgovaraju s
našima o Kosovu. Ne znam s kim će pričati, ali mislim da bi Velja bio pravi
sagovornik. On voli te matorije i dlakavije.... još ako su pirgave k’o lejdi
Keti.... ima da ga napale, pa kad ih Velja „nagna“, biće toliko zadovoljne da
će ubediti sve zemlje koje su priznale Kosovo da ga u roku od par dana
nepriznaju uz sve sramežljivi osmeh i lagano vrckanje dupetom.... kao....
„Veljo, životinjo jedna“.
Onda čitam o toj šorki kod
Demokrata.... ako takvi uopšte postoje u ovoj zemlji.... Tadić je spreman da
preda stranku Đidi pod uslovom da ovaj ofarba kosu u JadrankaKosor-sivu i
promeni odela. E moj Tadiću.... kad predaš - predao si, i gotovo. A taj Đida je
jedan baš fin momak.... i iz dobre je kuće.... i od dobrog prezimena, bez
obzira što nisu u rodu. Jedino ne znam šta sad ’oće onaj vinogradar Živković?!
Hoće sve da pokvari, ljubomorni skot jedan.... uh, što me nervira kad se neko
treći meće tuđoj sreći! Eee.... a onda jedna vest koja me dobro pomerila! Vlada
Srbije zatražila od Nemačke da je mete na mesto sigurnih zemalja.... i ovi to
prihvatili?! Ko je siguran?! I za čega uopšte?! Kakva sigurnost ovde postoji?!
Jesu li ti u Nemačkoj ludi ili.... A onda pročitam dalje.... to u stvari znači
da nećemo moći više da tražimo azil u EU! Puuh mamu vam! A ja se sa ženom i
decom taman dogovorio.... odemo kod strica Cvije u Pasau, legnemo na put ispred
njegove kuće i.... molim lepo.... ne ustajemo dok nam ga ne daju. Azil,
naravno! A za državljanstvo ćemo se dogovoriti naknadno.... Jebiga.... kad mi
za ovo mađarsko (po poreklu) fali svega 22 km! Toliko ima od mesta gde mi je
rođen pradeda do granice nekadašnje, a i buduće, carevine.... ili
kraljevine.... šta li je već bila, Ugarske. Pišljiva 22 km?! Šta ti je
sudbina?! Kad te neće.... Ma nema veze.... Gledaće oni sa setom u pravcu
Srbije.... Doće maca na vratanca.... i ostalo. Nego da vidim šta ima dalje?
Pretukli taksistu? Pa šta.... kakvi
su to kreteni ja bih uveo šamaranje taksista pre svake smene. Da se malo srede
i nauče kulturi.... posebno saobraćajnoj. Dosadniji su i naporniji od muva
zunzara po celom gradu. Ja kad vidim taksistu odmah počnem da sviram i da
psujem.... znaće on već zbog čega.... nešto je zasr’o sigurno. K’o žena.... zna
da je nešto pogrešila, samo ne može istog trenutka da se seti. Onda vidim....
menja se vreme u subotu noću. E što mrzim te izmene vremena.... nikako da
zapamtim kad se vraća a kad pomera napred! I nikako da shvatim zašto se to
uopšte radi?! U proleće pomeriš sat napred da bi ga na jesen vratio tamo gde je
i bio?! Mi u kući imamo.... ček’ da vidim.... 23 sata, plus telefoni, šporet,
fotoaparati, kamere.... kola.... Dal’ se meni uopšte isplati da to pomeram....
ili da lepo sačekam do marta i ništa ne radim?! Lakše je. Znam ljude koji
uopšte i ne pomeraju sat.... stalno im je na letnjem vremenu.... ma to je stvar
navike, kad vam kažem. Dobro.... da vidimo šta ima dalje.... Liga u Pančevu
imala skup i protest.... prisustvovalo oko 50 ljudi.... znači da je sem članova
u Pančevu bilo i ljudi iz drugih stranaka.... Zatim.... u Americi uragan.... i
pravi i predizborni.... ali oni su već navikli na to.... njima je to k’o nama
košava.... A onda sam video još neke naslove i mislim.... ma kud sam i uzeo da
čitam ovo sranje.... Sve neke napete vesti i saopštenja. Nisam ja za takve
stvari. Ja sam veseo i opušten čovek. Šta mi trebaju ovakva naprezanja?!
Psihička! Vikend je, vreme za odmor i razbibrigu.... doduše ja sam i drugim
danima razbibrižan, ali što ne bih bio i vikendom. Bacim „Kurir“, pozatvaram
sve „Vesti“ na kompjuteru, turnofujem ga i ćao. Sigurno ima neka dobra serija
na RTS koju ne propuštam a da sam zaboravio. Pa da.... „Miris lipe i cvat kiše
na Balkanu“.... četvrta premijera.... a ja se zamlaćujem s ovim glupostima. Baš
sam budala.
Genijalno!
ОдговориИзбриши