Странице

_____________________UMIŠLjENA RAZMIŠLjANjA JEDNOG ZAMIŠLjENOG NAMĆORA___________________

недеља, 07. јул 2013.

Operacija „Pusovanje“ - konačni obračun


            Kao što sam prošli put i rekao umalo me nije strefio šlog kad su mi iz SUP rekli da treba overa od notara na ugovoru. Pokušao sam preko posrednika (prijateljice iz agencije za registraciju) da mladoj dami iz MUP koja je navikla da bude stroga ali uvek pravedna objasnim da u Srbiji nema notara, što je ona nakon kraćeg ubeđivanja od oko 15 minuta i prihvatila ali je rekla da onda postojeći ugovor koji je na nemačkom (čudo jedno.... ugovor iz Nemačke neko napisao na nemačkom.... baš svašta) moram prevesti na srpski i to da prevod bude overen. Ili.... da ponovo idem kod druga Bore (onaj što mu Čak Noris radi sve što treba), pa ako on odobri.... rešeno. I nehajno mi zatim spusti slušalicu. E, posle toga sam se bacio na veliko razmišljanje.... etičke prirode, naravno. Dal’ ponovo ići kod onog iz Čuruga ili tražiti sudskog prevodioca. Sad.... ja znam da taj ugovor nema veze sa životom a još manje sa registracijom, jer na eksportnoj dokumentaciji su mi na carini u Manhajmu upisali i ime i prezime, i adresu, i državu pa čak i JMBG. Ali aj’ ti to dokaži budali koja je završila neki poštanski dopisni kurs za maltretiranje stranaka u šalter sali?! Nije bilo druge.... sednem za kompjuter, ukucam ovlašćene prevodioce za nemački i.... iskoči mi njih pedeset. Kako se odlučiti? Ja sam se nekako uvek oslanjao na intuiciju u kontaktu s ljudima pa sam nazvao jednog.... ali javila se jedna. I čim sam joj čuo glas, znao sam da sam našao idealnog saradnika.... kao da mogu da vidim kroz kablove.... možda se zato ti kablovi i zovu optički. Izložim joj svoj slučaj.... ona reče da takvu stvar još nije prevodila, i koja je to budala tražila.... što me još više podiglo u sopstvenim očima.... ali rekla mi je i to da ako joj ugovor donesem sutra pre podne da neće biti preveden do kasnog popodneva. Nemoj molim te, zavapio sam, evo prevešće moja žena.... to je obični ugovor.... ti samo potpiši i stavi mur i gotovo. Onda me pitala šta je moja žena, pa sam brzo shvatio da od tog posla nema ništa jer to opisivanje njene struke i stručne spreme bi tražilo da idem ponovo na filozofski fakultet istražujući šta je ona uopšte studirala tol’ke godine. Onda mi je kao u magli provukla da..... kad bih imao skener i poslao joj da.... ja kad bi imao skener?! Imam dva skenera i faks,.... da izvinete. I časkom smo se dogovorili.... ja sam joj mejlom poslao ugovor, zvani Fertrag, a ona će to prevesti sutra do deset sati i onda ćemo se najzad sresti.... što je i bila poenta ove zavrzlame.


           Rečeno-učinjeno. S jednim malim nedostatkom. Sa mnom je išla i moja žena, što, priznaćete, i nije neki doživljaj. Zato sam je ubedio da me sačeka u kolima jer dolazim za minut, a ona baš i nije nešto dobra sa zbrajanjem minuta, a i treba neko da čuva kola (Pežo 206 koga ne bi uzeli ni da smo ostavili ključ u kontakt bravi), dok ja skoknem do prevodilice... u staroj zgradi Srpskog Narodnog Pozorišta. A prevodilica.... jedna zanosna plavuša sa veoma lepim crtama lica, mada sam je prvo uočio neke druge crte, i verovali ili ne, veoma pametna. I dok smo ćakulali 10 - 15 minuta, shvatio sam da sam ili promašio zanimanje ili ženu. Ali.... malo je kasno za neke ozbiljnije izmene. Mislim.... u životu. U svakom slučaju i njoj sam ostavio 10 evrića, uzeo prevod i pravac - agencija. Ponovo. E nek mi sad nađu da nešto nedostaje. Otišao sam kući i ponovo se opučio po trosedu čekajući poziv. I čim sam čuo Vivaldijevo „Proleće“ znao sam da je gotovo. Opet se javim na „ansver“, kad ono opet prijateljica iz agencije.... i opet stoji u MUP pored one zle vile Grdane. A Grdana opet traži overu od notara, ili da ja dođem lično u prostorije mrskog mi MUP. Stigao sam tamo duplo brže od vatrogasaca i nežno je odmah upitao; „Šta ’oćeš ti više od mene u pičku materinu.... kakvi notari.... kakav ugovor?“ Rekla mi je; „Izvinite gospodine, ali šef je naredio da ugovori od notara moraju da budu overeni kod notara“! Simpatična devojčica od dvadeset i nešto, ali teška k’o lenger. E onda sam joj prijatnim glasom od oko 120 decibela rekao; da nemaju pojma, da treba da idu u školu ili na neku edukaciju jer to je sad moderno, da mi ugovor uopšte ne treba zbog eksportne dokumentacije iz Nemačke (pa ga uz to zgužvao i bacio ispred šaltera), da se trpa u deo obligacionog prava s kojim MUP ima veze koliko i ja sa već pominjanim tkanjem i pletenjem, da me po MUP vuku već 4 dana kao da uvozim akcelererator iz Cerna a ne kola, da su bezobrazni, osioni i nepismeni, da su mi dužni za prevod i za tri izgubljena dana a da moj radni dan košta 150 evra. I još ponešto čega sad ne mogu da se setim. Naravno, uzalud. Opet me uputila na druga Boru.... Pa dobro.... idemo ponovo kod druga Bore!



            Banem kod Bore u ofis i „opričam mu svoj slučaj“ od početka.... mada sam kod njega već dolazio tri puta zbog „pusovanja“  pa je manje više već sve znao. Rekao mi je; „Pa nisi valjda stvarno išao da prevodiš ugovor? Koliko si dao za to? 10 evra?! Pa bolje da smo to popili u kafani!“ Ja sam njemu rekao da nije video prevodilicu pa da možda i nije u pravu ali da sad to i nije važno nego da, ili ide dole u šalter salu, ili napiše neki samo njima znani pasvord na tu hrpu papira pa da već jednom to rešim. Tako je i uradio. Najzad! Siđem dole sa prijateljicom iz agencije koja je sve to vreme išla za mnom k’o Slavko Štimac za gazda Jerihom u Jakobsfeldu, bacim onoj maloj sve one papire i kažem; „Evo.... pozdravio te Bora, jeb’o te on“ (tamo nju). A ona.... spuštene glave i pogleda mi je jedva čujno procedila; „Da, ali mi više nemamo novih tablica i nećemo ih dobijati do sledeće nedelje.“ O živote.... sve sam čuo, ali da SUP nema tablica.... „Pa gde ih ima, kaži mi molim te, otići ću po njih lično“, i sam shvatajući da je to nemoguće. Ne vredi.... Otišao sam iz SUP kući, popio pola Rivotrila i malo Kokakole i život mi je već izgledao mnogo „modernije“ i lepše. Sutradan, poslali su po ljudima iz agencije jedan par tablica koji su našli i izvinjenje.... nataknem i njih i izvinjenje. A tablice.... AŠ.... Mislim.... NS 191 AŠ.... Uvališe mi „Š“ na tablicama. Umirio me ortak rekavši da je to dobra kombinacija.... kao.... od A do Š. Pa dobro, mislim se, možda je i u pravu. Š, Č. Ć.... pored svega što sam prošao, da su mi dali i ono novo crnogorsko „ŠJ“ ne bi mi smetalo. Samo da već jednom zakačim table i.... gas. Operacija „pusovanje“ je završena a „Plavi bljesak“ ponovo leti.






1 коментар:

  1. Čudi me da si uspeo sve i da popamtiš od tog "pusovanja". Kao da si usput i beleške 'vatao!
    Strašno, strašno, strašno. Preznojala sam se čitajući sve ovo i zamišljajući sebe u tvojoj situaciji. Ili bih ih jebala mater ili bi pobacala sve na sred SUP-a i počela da arlaučem, pa bih završila u ludari kao težak slučaj. Ma, da li su ONI svesni toga koliko mi više nemamo živaca za ovaj, jebeni, život, koji proleće pored nas? Uf!

    ОдговориИзбриши